O‘zbekiston va Germaniya munosabatlari keng doirada rivojlanib bormoqda. Siyosiy, savdo-iqtisodiy, ijtimoiy, madaniy-gumanitar hamkorlik yanada mustahkamlanadi hamda parlamentlararo aloqalar rivojlantiriladi.
Bu O‘zbekiston Senati Raisi Tanzila Norboyeva va Germaniya Bundestagidagi “Germaniya – Markaziy Osiyo” parlament guruhi raisining o‘rinbosari Manfred Grund boshchiligidagi delegasiya bilan uchrashuvda qayd etildi.
Muloqot chog‘ida Germaniya Markaziy Osiyo mamlakatlari, jumladan, tez rivojlanib borayotgan O‘zbekiston bilan ko‘p qirrali munosabatlarni yanada chuqurlashtirishga tayyor ekani aytib o‘tildi.
Birinchi navbatda, barqaror o‘sib borayotgan iqtisodiy yo‘nalishda tovar ayirboshlash hajmini kengaytirish, yangi investisiyalarni jalb etish, zamonaviy ishlab chiqarish korxonalarini tashkil etish bo‘yicha qiziqish bildirildi.
Ikki davlat o‘rtasidagi munosabatlarda parlamentlararo muloqotning muhimligidan kelib chiqib, bu borada qator rejalarga to‘xtalib o‘tildi. Xususan, ikki tomonlama aloqalarni huquqiy jihatdan ta’minlash, parlament qo‘mitalari o‘rtasida to‘g‘ridan-to‘g‘ri aloqalarni o‘rnatish va uni yanada rivojlantirish muhimligi qayd etildi. Elektron parlamentni joriy etish bo‘yicha tajriba almashishga kelishib olindi.
Delegasiya a’zolari O‘zbekistonda xotin-qizlar tadbirkorligini rivojlantirish borasida amalga oshirilayotgan ishlarga yuqori baho berdi. Mazkur jarayonda Germaniya faol ishtirok etishga tayyorligi bildirildi.
Mehnat munosabatlari, gender tenglikni ta’minlash, ekologiya va atrof-muhitni muhofaza qilish, madaniy-gumanitar sohalarda ham hamkorlikni chuqurlashtirish masalalari bo‘yicha fikr almashildi.
Uchrashuv yakunida O‘zbekiston va Germaniya parlamentlari munosabatlarining yangi yo‘nalishlarini belgilab olish maqsadida hamkorlikka oid tegishli hujjatlarni ishlab chiqishga kelishib olindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.