Berlinda terrorchilik hujumini rejalashtirishda gumon qilingan suriyalik qo‘lga olinganidan so‘ng Germaniya ichki ishlar vaziri Aleksandr Dobrindt Germaniyada yuqori terrorchilik tahdidi haqida ogohlantirdi.
DPA axborot agentligi ichki ishlar vazirining so‘zlaridan iqtibos keltirgan.
"Berlindagi hibsga olish Germaniyada terrorchilik tahdidi darajasi, garchi mavhum bo‘lsa-da, yuqori ekanligini yana bir bor ko‘rsatmoqda. 2023 yildan beri Germaniyada bo‘lgan suriyalikning terrorchilik hujumiga tayyorgarlik ko‘rilayotganini ko‘rsatuvchi harakatlari o‘z vaqtida e’tirof etildi", — dedi Dobrindt.
O‘z navbatida, XDS/XSS parlament guruhi raisi o‘rinbosari Gyunter Krings Germaniyada terrorizm xavfi borligini ta’kidladi.
"Berlinda ISHID tarafdori ekani aytilgan shaxsning hibsga olinishi Germaniyada terrorchilik tahdidi qanchalik real ekanligini ko‘rsatadi. Bu yerda terrorchilik hujumlarini rejalashtirayotgan har bir kishi o‘zining himoyalangan maqomini saqlab qolmasligi va yashash huquqidan mahrum bo‘lishi kerak", - deya ta’kidladi u. Bunday shaxslar, deydi u, zudlik bilan va kechiktirmasdan deportasiya qilinishi kerak. "Va, albatta, Suriyaga ham. Davlat bizning xavfsizligimizga tahdid solayotganlarni emas, aholini himoya qilishga majbur", - deya xulosa qildi Krings.
Yakshanba kuni ertalab Bild gazetasi huquq-tartibot idoralari xodimlari Berlinning Noykyoln tumanida Germaniya poytaxtida terakt uyushtirishni rejalashtirganlikda gumon qilingan 22 yoshli suriyalikni qo‘lga olgani haqida xabar bergan edi. Abdulloh R. shanba kuni qo‘lga olinib, hibsga olingan. U “qonli qirg‘in”ni rejalashtirganlikda gumon qilinmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Украина Франция ва Греция билан ҳаво ҳужумидан мудофаа ва энергетика секторини мустаҳкамлаш бўйича келишувларни тайёрламоқда, деб ёзади "Европейская правда."
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.