Germaniyaning Konstitusiyani himoya qilish federal idorasi (aksil-razvedka agentligi) Germaniyaning o‘ta o‘ngchi "Germaniya uchun muqobil" (AfD) partiyasini ekstremistik deb topdi.
"Qochqinlar va muhojirlarga qarshi davom etayotgan targ‘ibot bu guruh odamlarga nisbatan xurofot, nafrat va qo‘rquvni yoyish va chuqurlashtirishga xizmat qiladi”, — deyiladi kontrrazvedka bayonotida.
Bayonotda qayd etilishicha, AfD musulmon davlatlaridan hijrat qilgan Germaniya fuqarolarini jamiyatning teng huquqli a’zolari sifatida tan olmaydi. Partiya uch yil davomida tekshiruvdan o‘tkazildi. AfD vakillarining bayonotlari va xatti-harakatlari, jumladan, ularning o‘ng qanot ekstremistik guruhlar bilan aloqalari o‘rganildi. Oxirgi uchta shtat parlamenti (Landtag) saylovlari bo‘yicha saylov kampaniyasi davomida partiya faoliyatiga alohida e’tibor qaratildi.
Aprel oyi oxirida o‘tkazilgan so‘rov natijalariga ko‘ra, “Germaniya uchun muqobil” respondentlarning 26 foizi qo‘llab-quvvatlagan holda Germaniyadagi eng ommabop siyosiy kuchga aylandi. Bu partiyani qo‘llab-quvvatlashning rekord darajasidir. Fevral oyida Bundestagga muddatidan oldin saylovlar bo‘lib o‘tdi, unda AfD 20,8% ovoz bilan tarixda birinchi marta ikkinchi o‘rinni egalladi. Saylovda Xristian-demokratik va xristian-sosial ittifoqlar bloki g‘alaba qozondi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.