Norvegiya Yevropa Kengashining sobiq bosh kotibi Torbyorn Yaglandga nisbatan korrupsiyada gumon qilinib tergov boshladi, deb e’lon qildi Norvegiya Korrupsiyaga qarshi kurash boshqarmasi.
Norvegiya polisiyasi Epshteyn fayllaridan olingan ma’lumotlar asosida tergov o‘tkazish to‘g‘risida qaror qabul qildi.
«Biz tergov o‘tkazish uchun asosli asoslar bor deb hisoblaymiz, chunki nashr etilgan hujjatlar qamrab olgan davrda u Nobel qo‘mitasi raisi va Yevropa Kengashining bosh kotibi lavozimlarida ishlagan», dedi agentlik direktori.
Norvegiya huquqni muhofaza qilish organlarining ma’lumotlariga ko‘ra, janob Yagland o‘z lavozimida ishlagan paytida sovg‘alar, qarzlar va qimmat sayohat xarajatlarini olgan. Bu faktlar nashr etilgan Epshteyn hujjatlarida qayd etilgan. Departament Norvegiya Tashqi ishlar vazirligiga janob Yaglandning xalqaro tashkilotning sobiq rahbari sifatida egallagan daxlsizligidan voz kechish iltimosi bilan murojaat qilganini ta’kidladi.
Norvegiyalik siyosatchi Torbyorn Yagland 2009 yildan 2019 yilgacha Yevropa Kengashining Bosh kotibi lavozimida ishlagan. 2009 yildan 2015 yilgacha u Norvegiya Nobel qo‘mitasiga ham raislik qilgan. Janob Yagland shuningdek, 1996 yildan 1997 yilgacha Norvegiya Bosh vaziri va 2000 yildan 2001 yilgacha Norvegiya Tashqi ishlar vazirligi rahbari lavozimlarida ham ishlagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Испания бош вазири Педро Санчес, эҳтимол, Европа Иттифоқи етакчилари орасида Доналд Трамп ва унинг сиёсатини очиқчасига танқид қилишга журъат этган ягона шахсдир
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.