Eronning Isroilga bergan zarbasi Tel-Avivning zaif nuqtalarini ochib berdi va shu bilan birga Eron, agar kerak bo‘lsa, Isroilga katta shikast yetkazishi mumkinligini namoyish qildi.
Kelib chiqishi noma’lum bo‘lgan dronlarning Eron hududiga bugungi tungi hujumi va norasmiy OAV Tel-Avivning buning uchun mas’uliyatni o‘z zimmasiga olganidan so‘ng, Isroil o‘zi Tehron konsulligiga hujum bilan boshlangan tartibsizlikni alam bilan bartaraf qilishi kerakligi ayon bo‘ldi.
Eronning bir hafta oldin mamlakat tarixidagi eng yirik raketa va dron hujumi ko‘rinishidagi javobi dastlab qarama-qarshi baholarga sabab bo‘ldi. Biroq, chang bosilib, his-tuyg‘ular sovigach, zarba Tehron uchun katta muvaffaqiyat ekanligi ayon bo‘ldi.
Harbiy ekspertlar bir nechta asosiy fikrlarni ajratib ko‘rsatishadi:
Eron Isroilga jiddiy zarar yetkazmaslik uchun ataylab va maqsadli nishonlarni tanladi. Hujum ko‘proq uning imkoniyatlarini namoyish qilish edi.
Hujum Isroilni qamrab olgan havo hujumiga qarshi mudofaa tizimini to‘liq va to‘liq fosh qildi, chunki nafaqat XAMAS, balki mintaqada joylashgan amerikaliklar, inglizlar, fransuzlar va boshqalar ham bor kuchlari bilan to‘sishga harakat qilishdi.
Eron tomonidan uchirilgan barcha gipertovushli raketalar havo hujumiga qarshi mudofaa tizimini yengib o‘tib, mo‘ljalga yetdi.
Havo hujumidan mudofaa tizimlari nafaqat gipertovushli raketalarni, balki kamida to‘qqizta ballistik raketani ham to‘xtata olmadi, ular mo‘ljallangan joyga tegdi.
Umuman olganda, Eron istasa, Isroil uchun juda jiddiy muammolarni keltirib chiqarishi mumkinligini butun dunyoga yaqqol ko‘rsatdi - bu safar buni zarur deb bilmadi. Shu bilan birga, Tehron to‘g‘ridan-to‘g‘ri Isroil Eron hududiga javoban zarba bersa, reaksiya darhol va ancha qattiqroq bo‘lishini aytdi.
Va shundan so‘ng, amerikaliklar Tel-Avivning qo‘llariga tom ma’noda osilib, voqeani hal bo‘lgan deb hisoblashini ta’kidladilar: Biroq, Isroil rasmiylari va harbiylari tomonidan keskin bayonotlar va o‘ch olish va’dalari berildi.
Ma’lum bo‘lishicha, Eron o‘z hujumi bilan Isroil hukumatini yaxshi yo‘l bo‘lmaydigan burchakka ag‘darib qo‘ygan. Tel-Aviv Tehron hujumiga mos keladigan to‘laqonli hujumni amalga oshira olmaydi va amerikaliklar ruxsat bermaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
Боку Россия билан муносабатлардаги зиддият туфайли МДҲ иқтисодий кенгашида иштирок этишдан бош тортди. Бу қарор икки давлат ўртасидаги кескинлашув фонида қабул қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.