Bir asrdan oshibdiki, bu ko‘l hayrat bilan birga, odamlarda qo‘rquv ham uyg‘otib keladi.
Uyqudagi ajdar sifatida ko‘riladigan Sarez ko‘li tabiiy ofat natijasida paydo bo‘lgan. 1911 yilning 18 fevral oqshomida G‘arbiy Pomirda 9 ballga teng kuchli yer qimirladi. O‘shanda Murg‘ab va Bartang qishloqlarida 105 kishining halok bo‘lgani (qishloqda bo‘lmagan atigi to‘rt kishi tirik qolgan) aytilgan edi. Ammo qo‘shni Afg‘oniston hududlarida 700 kishining vafot etgani ma’lum qilingan. Shundan xulosa chiqarsa bo‘ladiki, Sarez zilzilasining markazi Afg‘oniston hududlarida bo‘lgan.
Zilzila oqibatida yuz bergan ko‘chki Murg‘ab daryosiga to‘siq qo‘ydi. Usoy qishlog‘i tuproq va suv ostida qoldi. Balandligi 567 metr, uzunligi besh kilometrni tashkil qilgan tabiiy to‘g‘on Sarez ko‘liga asos bo‘ldi. Bugungi kunda Pomirdagi eng yosh ko‘lning uzunligi 70 kilometrni, chuqurligi esa 505 metrni tashkil qilib, 19 milliard kub metr suvni o‘z bag‘rida ushlab turibdi. Bu degani Sarez dunyodagi eng baland ko‘l sifatida ko‘riladi, deganidir.
2000 yilda Sarez ko‘li bilan bog‘liq tahdidlarni kamaytiruvchi xalqaro loyiha ishga tushirildi. Loyiha homiysi Jahon banki, kuratori esa Shveysariyaning “STUCKY“ firmasidir. Loyihaga ko‘ra, halokatdan ogohlantiruvchi qurilma o‘rnatildi, aholi esa xavfdan saqlanish maqsadida tayyorgarlikdan o‘tadi.
Manba: uza.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
Шунингдек, ўқувчиларнинг ота-оналари «Энг фаол ота», «Жонкуяр она», «Масъулиятли ота-она» каби номинациялар ҳамда «Миннатдорчилик хат»лари билан тақдирланиши белгиланган.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.