Bir asrdan oshibdiki, bu ko‘l hayrat bilan birga, odamlarda qo‘rquv ham uyg‘otib keladi.
Uyqudagi ajdar sifatida ko‘riladigan Sarez ko‘li tabiiy ofat natijasida paydo bo‘lgan. 1911 yilning 18 fevral oqshomida G‘arbiy Pomirda 9 ballga teng kuchli yer qimirladi. O‘shanda Murg‘ab va Bartang qishloqlarida 105 kishining halok bo‘lgani (qishloqda bo‘lmagan atigi to‘rt kishi tirik qolgan) aytilgan edi. Ammo qo‘shni Afg‘oniston hududlarida 700 kishining vafot etgani ma’lum qilingan. Shundan xulosa chiqarsa bo‘ladiki, Sarez zilzilasining markazi Afg‘oniston hududlarida bo‘lgan.
Zilzila oqibatida yuz bergan ko‘chki Murg‘ab daryosiga to‘siq qo‘ydi. Usoy qishlog‘i tuproq va suv ostida qoldi. Balandligi 567 metr, uzunligi besh kilometrni tashkil qilgan tabiiy to‘g‘on Sarez ko‘liga asos bo‘ldi. Bugungi kunda Pomirdagi eng yosh ko‘lning uzunligi 70 kilometrni, chuqurligi esa 505 metrni tashkil qilib, 19 milliard kub metr suvni o‘z bag‘rida ushlab turibdi. Bu degani Sarez dunyodagi eng baland ko‘l sifatida ko‘riladi, deganidir.
2000 yilda Sarez ko‘li bilan bog‘liq tahdidlarni kamaytiruvchi xalqaro loyiha ishga tushirildi. Loyiha homiysi Jahon banki, kuratori esa Shveysariyaning “STUCKY“ firmasidir. Loyihaga ko‘ra, halokatdan ogohlantiruvchi qurilma o‘rnatildi, aholi esa xavfdan saqlanish maqsadida tayyorgarlikdan o‘tadi.
Manba: uza.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.