AQSh dollari rasmiy kursining oshishi davom etmoqda. Dushanba kuni Markaziy bank rasmiy kursi 13 so‘mga oshib, 1 AQSh dollari 8250 so‘mni tashkil etishi taxmin qilinmoqda. Bu haqda valyuta birjasida oxirgi haftada bo‘lib o‘tgan savdo yakunlari dalolat beradi.
Valyuta birjasida dollar kursi bir haftada 22 so‘mga oshgan. Hafta davomida birjada dollar savdosi hajmi 373 mln AQSh dollarni tashkil etgan. Oktyabr oyida umumiy savdo hajmi esa qariyb 2 mlrd AQSh dollariga yetgan.
Rasmiy dollar kursi qariyb 3 oy davomida muntazam oshib kelmoqda. Avgust oyi boshida joriy yilning eng past dollar kursi qayd etilgan edi – 7783 so‘m. Hozirga kelib dollar 467 so‘mga, ya’ni 6 foizga qimmatladi. Lekin yil boshidan hisoblansa, dollar kursi 10 oyda 1,5 foiz oshgani ma’lum bo‘ladi. Bunga sabab, avgustga qadar dollarning qariyb olti oy davomida arzonlashib borganidir.
Markaziy bankning o‘tkazgan so‘rovnomalariga ko‘ra, yil oxiriga kelib AQSh dollari kursi 8300 so‘mga yetishi mumkin.
Tijorat banklaridagi dollar ayirboshlash kurslari oxirgi ikki hafta davomida o‘zgarmayapti. Deyarli barcha banklar AQSh dollarini 8220 so‘mdan sotib olmoqda. Konversion kartaga sotish kursi esa ko‘pchilik banklarda 8300 so‘mni tashkil etadi. Taxminlarga ko‘ra, keyingi haftada tijorat banklari ham rasmiy kurs orqasidan dollarning sotish va sotib olish kursini oshiradi.
Manba: 7news.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Украина Франция ва Греция билан ҳаво ҳужумидан мудофаа ва энергетика секторини мустаҳкамлаш бўйича келишувларни тайёрламоқда, деб ёзади "Европейская правда."
Бу ҳақда Польша ташқи ишлар вазири Радослав Сикорский альянс ташқи ишлар вазирларининг Брюсселдаги йиғилиши якунлари бўйича журналистларга маълум қилди.
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.