Zamonaviy «demokratik» mamlakatlarda bolalar Falastin da’vosini qo‘llab-quvvatlaganliklari uchun ham, o‘z mamlakatlarini o‘nlab yillar davom etgan Isroil bosqinidan himoya qilishlari uchun ham haq to‘laydilar.
21 sentyabr kuni Berlinda 10 yoshli bola Falastin bayrog‘ini ko‘tarib yurgani uchun ta’qib qilinib, hibsga olingani aks etgan video internetga tarqaldi.
Bu voqea 2017 yil 6 dekabr kuni bosib olingan G‘arbiy Sohildagi Al-Xalilda 20 dan ortiq isroillik askarlar o‘smirni o‘rab olib, ko‘zlarini bog‘lab olgan 16 yoshli Favzi al-Junaydiy voqeasini eslatadi.
Aytish joizki, Isroil tomonidan bosib olingan Falastin hududlarida bolalar huquqlari bilan bog‘liq vaziyat ancha og‘irroq: BMT ma’lumotlariga ko‘ra, 2008 yildan 2023 yil 6 oktyabrigacha 1434 nafar falastinlik bola halok bo‘lgan, yana 32175 nafari yaralangan, asosan ular qo‘lidan Isroil askarlari va 13 000 falastinlik bolalar 2000 yildan 2023 yilgacha qamoqqa tashlangan.
UNICEF'ning 2013 yilgi hisobotida shunday deyilgan:
“Ko‘plab bolalar yarim tunda uyg‘onib, og‘ir qurollangan askarlar tomonidan hibsga olinadi. Ba’zi bolalar ko‘chada uylarning o‘rtasida hibsga olinadi. Oila a’zolari askarlar nazorati ostida tungi kiyimda ko‘chada turishga majbur bo‘lganda, bolani majburan ko‘chaga sudrab olib chiqib ketishadi va «u biz bilan ketadi, biz uni qaytarib beramiz» degan noaniq tushuntirishlar bilan olib ketishadi. keyinroq.« Faqat bir nechta bolalar yoki ota-onalar farzandlarini qayerga olib ketishlari va qancha vaqtga olib ketishlari haqida ma’lumot olishadi. Odatda bir soatdan to bir kungacha davom etadigan so‘roq markaziga boradigan yo‘lda bolalar og‘zaki va jismoniy zo‘ravonlikka duchor bo‘lishlari mumkin, shu paytgacha qo‘llari bog‘langan holda transport vositasi polda yotib, ko‘zlari bog‘langan. So‘roq paytida bolani aybini tan olishga majburlash uchun qo‘rqitish, tahdid va jismoniy zo‘ravonlik qo‘llaniladi. Bolalar o‘lim, yakkalik kamerasida, ularga yoki ularning oila a’zolariga nisbatan jismoniy va jinsiy zo‘ravonlik bilan tahdid qilinadi. Aksariyat bolalar so‘roq tugashi bilan o‘z jinoyatlariga iqror bo‘lishadi”.
Birlashgan Millatlar Tashkilotining Falastin hududlaridagi huquqlar holati bo‘yicha maxsus ma’ruzachisi Francheska Albanese: "Falastinlik bolalarning butun avlodlari, qamalda bo‘lgan G‘azo sektorida, G‘arbiy Sohil anklavlarida yoki anneksiya qilingan Sharqiy Quddusda bo‘ladimi, ularning hayoti minimal darajaga tushgan va ko‘pincha qisqartirilganini ko‘rgan."
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
Боку Россия билан муносабатлардаги зиддият туфайли МДҲ иқтисодий кенгашида иштирок этишдан бош тортди. Бу қарор икки давлат ўртасидаги кескинлашув фонида қабул қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.