Toshkent viloyatining Chirchiq shahrida 1935-1936 yillarda loyihalashtirilgan sobiq «Chirchiqstroy» mehmonxonasi binosi buzilmoqda.
Bu bino keyinchalik sanoat texnikumi sifatida foydalanilgan. Shahar hokimligi matbuot xizmati ma’lumotiga ko‘ra, bino ko‘p yillar davomida foydalanilmagan va yaroqsiz holga kelgan.
2025 yil 16 yanvar kuni buzish uchun xulosa berilgan. Bundan avval, viloyatning qurilish va kommunal xo‘jalik sohasidagi inspeksiyasi binolar va inshootlarni vizual ko‘rikdan o‘tkazgan. Hokimiyatning ta’kidlashicha, bino Milliy moddiy madaniy meros ko‘chmas mulk ob’ektlari ro‘yxatiga kiritilmagan.
Mazkur ob’ekt o‘rnida Xitoyning yetakchi oliy o‘quv yurtlaridan birining filiali quriladi. Xitoyning «Soniya Group» kompaniyasi ishtirokida «Chirchiq innovasiya gimnaziyasi» MCHJ tashkil etilgan. Loyiha doirasida 15 million dollar to‘g‘ridan-to‘g‘ri xorijiy investisiyalar jalb qilinishi, 100 dan ortiq yangi ish o‘rinlari yaratilishi va Chirchiqda yashovchi oilalarning 500 nafar farzandini sifatli ta’lim bilan ta’minlash rejalashtirilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.