G‘ijduvon tuman prokuraturasi tomonidan fuqaro M.Fga nisbatan Jinoyat kodeksining 140 – moddasi, 3 - qismi “a” bandi, 173 – moddasi, 3 - qismi “a” bandi va 219 – moddasi, 2 - qismi bilan jinoyat ishi qo‘zg‘atildi.
Aniqlanishicha, MIB G‘ijduvon tumani bo‘limi Davlat ijrochisi Z.Zning ish yurituvida qarzdor “Fayzullo Xubiddin Fayz-bir” MCHJdan “Hududgazta’minoti” AJ foydasiga gaz bo‘yicha kommunal qarzdorlik hamda davlat foydasiga soliq va boshqa majburiy to‘lovlarni undirish haqidagi ijro ishi mavjud bo‘lgan.
Mazkur ijro ishi bo‘yicha ijro harakatlarini amalga oshirish uchun Davlat ijrochisi 14.09.2023 yilda fuqaro (qarzdor) M.Fning xonadoniga borganida, qarzdor ijro harakatlarini amalga oshirishiga to‘sqinlik qilib, qo‘llari bilan Davlat ijrochisining yuz hamda badanining turli sohalariga qasddan urib, yerda turgan temir bo‘lagi (armatura) bilan boshqaruvidagi “Lacetti” rusumli avtomashinasining old, orqa, o‘ng yon tomon old va orqa oynalarini sindirib, orqa o‘rindig‘iga o‘t qo‘yib, qasddan shikast yetkazgan.
Mazkur harakatlari uchun qarzdor M.F 14.09.2023 yilda JKning 140 - moddasi 3 - qismi “a” bandi, 173 - moddasi 3 - qismi “a” bandi va 219 - moddasi 2 - qismi bilan ishda ayblanuvchi tariqasida jalb qilinib, “qamoqqa olish” tarzidagi ehtiyot chorasi qo‘llanildi.
Viloyat prokuraturasi tomonidan mazkur jinoyat ishi tergovi alohida nazoratga olindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.