Qomatni me’yorga keltirish, ortiqcha vazndan qutulish uchun sportzalga qatnash va ortiqcha mashq bajarishga hojat yo‘q. Arqonda sakrash orqali ham yaxshi samaraga erishish mumkin.
Skipping nima?
Skipping, ya’ni bolalikdan bizga yaxshi tanish bo‘lgan arqonda sakrash bugungi kunda zamonaviy kardio mashg‘ulotlarning asosini tashkil qiladi. Ushbu mashg‘ulot nafaqat vazn tashlash, balki yurak, qon tomirlarini mustahkamlash hamda nafas olish tizimining yaxshilanishiga ham hissa qo‘shadi. Kun davomida 15 daqiqa arqon bilan sakraganda metabolizm tezlashib, qon aylanishi, yog‘ erishi jadallashadi, shuningdek, mushaklar tonusi me’yorda bo‘ladi. 1 soat vaqt sarflanganda o‘rtacha 700 kaloriyadan qutulish mumkin.
Qanday arqon tanlagan yaxshi?
Sakrash uchun qulay va qomatni to‘liq yopib turadigan libos hamda krossovka kiyish kerak. Arqon rezinka yoki yumshoq plastikdan ishlangan bo‘ladi. Rezinkadan ishlangan arqon unchalik qimmat bo‘lmaydi va undan havaskorlar foydalanishi mumkin. Ikkinchisi qimmat turadi va aylantirish qiyin ekani hisobiga hamma ham undan foydalanavermaydi. Ammo ushbu arqondan foydalanganda ko‘proq va tezroq kaloriya parchalanadi. Ushlaydigan joyi og‘ir bo‘lgan boshqa turdagi arqonlar ham mavjud. Qanchalik og‘ir bo‘lsa, mushaklar shunchalik pishib boradi.
Arqonning uzunligi ham muhim rol o‘ynaydi. Haddan ortiq kalta yoki uzuni turli shilinish, ko‘karish va boshqa noqulayliklarga olib keladi. To‘g‘ri uzunlikdagisini tanlash uchun ikki uchini ikkita qo‘l bilan ushlash hamda uning o‘rtasiga turish kerak. Qo‘llarni tepaga ko‘targanda arqon uzunligi ko‘krak qafasigacha ko‘tarilishi kerak.
Qanday sakrash to‘g‘ri?
Har bir mushaklar guruhi uchun alohida mashq bajarish kerak. Istalgan sport turi bilan shug‘ullanishdan avval arqon bilan sakrab, qizib olish yaxshi samara beradi. Buning uchun 1,5 daqiqa davomida 80 ta sakrash kifoya qiladi. Bir safar bir oyoqda, keyingi safar esa ikkinchi oyoqda, jami 2-5 daqiqa davomida sakrang. Boldir, bo‘ksa mushaklariga yaxshi samara berishi uchun oyoqlarni biroz bukkan holda sakrang. Faqat bundan avval arqon uzunligini o‘zingizga moslab oling. Daqiqasiga 80 martadan 3-5 daqiqa davomida sakrang.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Ўзбекистоннинг биринчи рақамли шахматчиси, дунё рейтингида 7-ўринни эгаллаб турган 20 ёшли Нодирбек Абдусатторов 18–28 июнь кунлари Тошкент шаҳрида ўтказилган UzChess Cup 2025 II халқаро турнири пайтида блогер “IsomTV”га қисқа интервью берди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.