Suriya tashqi ishlar vaziri Essad al-Shayboniy Nyu-Yorkda AQSh Davlat departamenti vakillari bilan muzokaralar o‘tkazdi. Bu Damashq va Vashingtonda yangi rahbariyat vakillarining Amerika hududidagi bunday uchrashuvi ilk bor.
❕ Suriya tomoni 2024-yil dekabrida ag‘darilgan Bashar al-Assad tuzumi yillarida joriy etilgan G‘arb sanksiyalarini bosqichma-bosqich bekor qilishning aniq jadvalini izlamoqda.
Reuters manbalariga ko‘ra, muhokama BMT sessiyasi doirasida bo‘lib o‘tgan va Suriyaga avvalroq berilgan sakkizta shart ro‘yxati bilan bog‘liq. Ular orasida kimyoviy arsenallarni yo‘q qilish, xorijliklarni hukumat tarkibiga kiritishdan bosh tortish, bedarak yo‘qolgan jurnalist Ostin Tisni topishga yordam berish kiradi. Bunga javoban Suriya Tashqi ishlar vazirligida maxsus aloqa byurosini ochishga va’da berdi, biroq bir qator asosiy masalalar hal etilmagan, deya xabar beradi agentlik.
Davlat departamenti vakilining ta’kidlashicha, Qo‘shma Shtatlar hali Suriya bilan munosabatlarni normallashtirmayapti va “muvaqqat hokimiyat harakatlarini natijalar asosida baholashda” davom etadi. Asadning fuqarolar urushidan beri davom etayotgan gumanitar inqirozning kuchayishi fonida Damashq kengroq yengillik qidirmoqda: joriy sanksiyalarning qisman bekor qilinishi iyul oyida tugaydi va hozircha unchalik ta’sir ko‘rsatmadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.