Qo‘shma Shtatlar va Isroil G‘azodagi falastinliklarga Falastinning HAMAS radikal guruhi nazoratisiz insonparvarlik yordami yetkazib berishni qayta tiklash bo‘yicha kelishuvga yaqin turibdi.
Bu haqda Axios portali Isroil va Amerika rasmiylariga tayanib xabar berdi.
“Yangi mexanizm unga muhtoj odamlarni qo‘llab-quvvatlaydi, shu bilan birga u Xamas kabi terroristik guruhlar tomonidan boshqa tomonga burilmasligi, talon-taroj qilinmasligi yoki noto‘g‘ri ishlatilmasligini ta’minlaydi”, — dedi manbalardan biri.
Shartnomada yordam operasiyalari gumanitar tashkilotlar tomonidan boshqariladigan xalqaro jamg‘arma orqali amalga oshirilishi ko‘zda tutilgan, ularning maslahat kengashi taniqli xalqaro arboblardan iborat bo‘ladi, deb yozadi Axios.
Uning qayd etishicha, tomonlar fond faoliyatini, jumladan, gumanitar yordam sotib olishni moliyalashtiradigan donor davlatlar bilan faol muzokaralar olib bormoqda.
Portalning qayd etishicha, ikki oy avval G‘azoda o‘t ochishni to‘xtatish kelishuvi barbod bo‘lgach, Isroil anklavga barcha insonparvarlik yordami: oziq-ovqat, suv va dori-darmonlarni to‘sib qo‘ygan va bu gumanitar inqirozni yanada kuchaytirgan.
Isroil rasmiylariga ko‘ra, sulh davrida XAMAS G‘azoga kelayotgan gumanitar yordamning katta qismini o‘z nazoratiga olishga muvaffaq bo‘lgan va uning sotuvidan tushgan millionlab dollarlarni “harbiy qanot a’zolariga to‘lash uchun” ishlatgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.