Kongressdagi senatorlar AQSh hukumatini dekabr yoki yanvar oylarida qayta ochishga imkon beruvchi kelishuvni muhokama qilmoqda.
Bu haqda Semafor portali xabar berdi.
Portalga ko‘ra, hukumatni 21 noyabrgacha qayta ochish to‘g‘risidagi amaldagi kelishuv hozirgi inqirozni bartaraf eta olmaydi, chunki qonunchilarga uzoq muddatli moliyalashtirish bo‘yicha kelishish uchun juda oz vaqt qolmoqda.
"Muhlatni uzaytirishimiz kerak. Joriy hujjat 21 noyabrgacha belgilangan, bugun esa 3 noyabr, biz bundan tashqariga chiqishimiz kerak", dedi Respublikachilar ko‘pchilik yetakchisi Jon Barrasso.
Portalning qayd etishicha, respublikachilar va demokratlar ma’muriyatni qayta ochish muddatini haligacha kelishib olishmagan. Birinchisi, Rojdestvoga (25 dekabr) qadar yana bir yopilishning oldini olish uchun hujjat hukumatga 15 yanvargacha ishlashga ruxsat berishni xohlaydi. Ayni paytda Demokratik partiya vakillari ma’muriyatni moliyalashtirish muddatini 19 dekabrgacha uzaytirmoqchi, deya xabar beradi Semafor.
AQSh federal hukumatining qisman yopilishi 1 oktyabr kuni yarim tunda mablag‘ yetishmasligi sababli boshlandi. Bu Kongressdagi hukmron respublikachi va muxolifatdagi Demokratik partiyalar vakillarining bir qancha xarajatlar bandlari bo‘yicha kelishuvga erisha olmagani sababli yuz berdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Украина Франция ва Греция билан ҳаво ҳужумидан мудофаа ва энергетика секторини мустаҳкамлаш бўйича келишувларни тайёрламоқда, деб ёзади "Европейская правда."
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.