Ispaniya kubogi finalida "Real Madrid"ning ashaddiy raqibi "Barselona"dan uchralgan alamli mag‘lubiyati (2:3) bosh murabbiy Karlo Anchelottining klubdagi kelajagiga nisbatan turli savollarni keltirib chiqarmoqda.
Ma’lum bo‘lishicha, 65 yoshli italiyalik mashhur mutaxassisning o‘zi ham Madriddagi taqdiriga nisbatan ancha ishonchsiz holatga tushib qolgan va jamoa rahbariyatining yakuniy qarori qanday bo‘lishini kutmoqda. Bu haqda mashhur jurnalist Sezar Luis Merlo o‘zining insayder ma’lumotlariga tayanib xabar berdi.
Biroq, Anchelotti hatto "Real"ni tark etgan taqdirda ham ishsiz qolmaydi, chunki uning xizmatlariga boshqa jamoalar katta qiziqish bildirishmoqda. Jumladan, Braziliya futbol konfederasiyasi italiyalik mutaxassis bilan muzokaralarda jiddiy ijobiy natijalarga erishgani haqida xabar tarqalgan.
Braziliyaliklar Anchelottiga o‘z terma jamoasini qabul qilib olishni taklif qilishgan. Ushbu taklifda, agar Anchelotti rozilik bersa, terma jamoani 2030 yildagi jahon chempionatiga qadar boshqarishi ko‘zda tutilgan. Bu bilan birga, agar mashhur mutaxassis bu taklifni qabul qilsa, milliy terma jamoalar o‘rtasida eng yuqori maosh oladigan murabbiyga aylanishi ham mumkinligi aytilmoqda.
Eslatib o‘tamiz, Karlo Anchelotti 2021 yildan beri "Real Madrid"da faoliyat yuritib, bu davr mobaynida jamoa bilan Chempionlar ligasi, La Liga, klublar o‘rtasidagi jahon chempionati va boshqa bir qator sovrinlarni qo‘lga kiritgan edi. Endi esa uning kelajagi qanday bo‘lishi ko‘pchilik uchun qiziq savolga aylangan.
Tez orada Anchelottining yakuniy qarori va u bilan bog‘liq yangiliklar keng jamoatchilikka e’lon qilinishi kutilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
ATTO компанияси хабар беришича, 3–4 декабрь кунлари амалга оширилган йўл ҳақи учун кечиктирилган тўловлар тизим томонидан ечиб олина бошлайди.
Сабаби техник носозликлар бўлиб, баъзи тўловлар аввалроқ ечилмай қолган. Қўрқманг! Бу хатолик эмас, фақат ўша кунларда сарфлаган ҳақиқий суммагина ечилади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Россия Украинага қарши уруш бошлаган 2022 йилнинг феврал ойида президент Владимир Путиннинг босқин режасини Кремлдаги барча мансабдорлар ҳам бир овоздан қўллаб-қувватламаган. The New York Times газетаси суриштирувлари ана шундан далолат беради.
Журналист Павел Зарубин бир ҳафта аввал Украина президенти Володимир Зеленский Купянскдаги стела фонида олинган селфини эълон қилганини айтди ва Путиндан бунга изоҳ беришини сўради.
Журналист Павел Зарубин бир ҳафта аввал Украина президенти Володимир Зеленский Купянскдаги стела фонида олинган селфини эълон қилганини айтди ва Путиндан бунга изоҳ беришини сўради.
БМТ Бош котиби Антониу Гутерреш ўзининг матбуот хизмати орқали Ғазо сектори аҳолисининг тўртдан уч қисмидан кўпроғи озиқ-овқат етишмовчилиги хавфи остида эканлигини маълум қилди.
Россия Федерал хавфсизлик хизмати (ФХХ) Ростов вилояти бошқармаси жазони ижро этиш колониясида уч нафар Ўзбекистон фуқароси томонидан «режалаштирилган теракт»нинг олди олинганини маълум қилди.
Бу ҳужумлар Суриянинг марказий қисмида содир этилган террорчилик ҳужумида икки нафар АҚШ армияси аскари ва бир АҚШ фуқароси ҳалок бўлгани ортидан Доналд Трампнинг жавоб зарбаси ҳисобланади.
Ноқонуний орган савдосидан тушган маблағ гуруҳ аъзолари – сотувчилар, вербовщиклар ва уюштирувчилар орасида тақсимланади. Қора бозорда буйрак нархи Жанубий Осиёда $6 300, АҚШда $334 000гача бўлиши мумкин. Донорлар энг яхши ҳолда $1 000–$10 000 олади.
Буюк Британия Ташқи ишлар, Ҳамдўстлик ва тараққиёт масалалари вазирлиги (FCDO) 18 декабр куни санкциялар рўйхатини янгилаб, унга Ўзбекистонда рўйхатдан ўтган тўртта компания ва тадбиркор Рустам Мўминовни киритди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.