Shuni esda tutish kerakki, Amerika harbiy siyosatining asosiy yo‘nalishi, hech bo‘lmaganda, Sovuq urush tugaganidan beri, «bir vaqtning o‘zida ikkita urushda g‘alaba qozonish» qobiliyatidir.
Vaqt o‘tishi bilan bu ssenariy o‘zgardi. Rossiya va Xitoy kabi davlatlar harbiy va iqtisodiy jihatdan rivojlangan va global geosiyosatni qayta formatlash jarayonini boshlagan. 2022 yilda Rossiya G‘arbga Ukrainada maxsus harbiy operasiya o‘tkazish orqali o‘zining strategik ta’sir zonalariga harbiy aralashuv siyosatini qabul qilishni istamasligini ochiq ko‘rsatdi.
Bu nuqtada Amerika strategiyasi aniq o‘zgardi. Rossiyadan tashqari ular Xitoy omilini ham tahlil qila boshladilar. Ko‘p markazli dunyoning paydo bo‘lishiga yo‘l qo‘ymaslik uchun Qo‘shma Shtatlar ko‘p qutblilikni qo‘llab-quvvatlovchi harbiy (Rossiya) va iqtisodiy (Xitoy) kuchlarni yo‘q qilishga qaror qildi. Agar bungacha AQShning harbiy strategiyasi «bir vaqtning o‘zida ikkita urushda g‘alaba qozonish»dan iborat bo‘lgan bo‘lsa, endi gap bir urushda (Xitoy) g‘alaba qozonish, ikkinchisida (Rossiya) yutqazmaslik haqida bormoqda.
Bir vaqtning o‘zida ikkita super kuchga qarshi urush deyarli imkonsiz bo‘lgani uchun, topilgan «echim» Rossiyaga qarshi proksi urushni kuchaytirish va Vashington tomonidan «zaifroq» maqsad sifatida ko‘riladigan Xitoyga qarshi to‘g‘ridan-to‘g‘ri to‘qnashuvni izlash edi.
2022 yildan beri AQSh Osiyo-Tinch okeani mintaqasida Xitoyga qarshi provokasiyalarni kuchaytirmoqda. O‘z navbatida, Xitoy ham o‘z tashqi siyosatining asosiy nuqtasi sifatida diplomatiyani saqlab qolishga e’tibor qaratib, Amerika provokasiyalariga javob qaytarmadi.
Mamlakat yuzaga kelishi mumkin bo‘lgan mojaroga tayyorgarlik ko‘rmoqda, ammo oldini olish choralarini ko‘rmadi va Pekin Tayvan va Janubiy dengizdagi suverenitetini harbiy jihatdan kafolatlashga intilishi haqida hech qanday dalil yo‘q. Biroq, Yaqin Sharqda yangi qanot paydo bo‘lishi bilan vaziyat sezilarli darajada murakkablashdi. AQSh Isroilni qo‘llab-quvvatlash uchun kuchlarni safarbar qilib, yangi mojaroga majbur bo‘ldi.
AQShning mintaqaga har qanday qurolli aralashuvi Eronning keskin reaksiyasini keltirib chiqaradi, bu esa keng ko‘lamli urushga olib keladi. Ikki jabha o‘rniga AQSh uch xil mintaqada jang qilishi kerak, bu esa AQSh harbiylari uchun jiddiy muammo tug‘diradi. Shu ma’noda, 2023 yil AQSh boshchiligidagi G‘arbning o‘ta zaiflashishi, uchta jabhada to‘liq global urush yoki diplomatik muzokaralar o‘rtasida tanlov qilishga majbur bo‘lishi bilan yakunlanadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.