Fevral oyida prezident Donald Tramp grin karta imtiyozlari va AQSh fuqaroligiga yo‘l ochadigan 5 million dollarlik "oltin karta" yaratishni taklif qildi.
Trampning aytishicha, bu kartalarning millionini sotish davlat qarzini to‘lashga yordam beradi. Biroq, haqiqat boshqacha: AQShga chet ellik boylar emas, balki amerikaliklarning o‘zlari ko‘chib ketish yo‘llarini izlamoqda.
Amerikaliklar orasida ikkinchi fuqarolikni olishga qiziqish tez sur’atlar bilan o‘sib bormoqda , deb yozadi Atlantic pasport agentliklarining statistik ma’lumotlari va so‘rovlariga tayanib.
Achchiq siyosiy vaziyat, maktabdagi otishmalar, irqiy tarangliklar va hukumatga ishonch inqirozi ko‘pchilikni chet elda yashashni o‘ylaydi.
Portugaliya va Karib dengizi orol shtatlari kabi davlatlar ayniqsa mashhur bo‘lib, investisiya orqali fuqarolikni taklif qilmoqda. Misol uchun, Cent-Kits yoki Nevisda 325 ming dollarga kvartira sotib olish, faqat uch oy ichida fuqarolikni olish imkonini beradi. Kosta-Rika 150 000 dollarga rezidentlikni taklif qiladi, Vanuatu esa 130 000 dollarga pasport beradi.
Trampning chet el fuqarolariga “oltin kartalar” sotish g‘oyasi e’tiborni tortgan bo‘lsa-da, fuqarolik yoki rezidentlik sotib olish amaliyoti azaldan odatiy hol bo‘lib kelgan.
Dominik Volek kabi ekspertlarning fikricha, Trampning taklifi 50 million dollardan ortiq boyligi bo‘lgan cheklangan miqdordagi odamlarga yoqadi, shu bilan birga, amerikaliklar fuqarolik yoki doimiy yashash joyini sotib olish imkonini beruvchi dasturlarga tobora ko‘proq murojaat qilmoqda.
Pandemiya va global beqarorlikni boshidan kechirgan ko‘plab badavlat amerikaliklar noaniq kelajakka qarshi sug‘urta sifatida ikkinchi pasportga qarashni boshladilar . Bundan tashqari, sevimli yo‘nalishlar orasida, asosan, Tramp jamoasi juda faol tanqid qiladigan Yevropa mamlakatlari bor.
Fransiya allaqachon Amerikaning qochib ketishidan foydalanishga qaror qildi va amerikalik olimlar va IT mutaxassislarini Parijga ko‘chib o‘tishga taklif qildi, deb yozadi Atlantic .
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.