NATO Bosh kotibi Mark Ryutte alyans a’zolari 2024 yilda Ukrainaga xavfsizlik sohasiga 50 milliard yevrodan ortiq yordam berganini tasdiqladi. Bu haqda Shimoliy Atlantika alyansining matbuot kotibi vazifasini vaqtincha bajarayotgan Elison Xart xabar berdi.
Xartning qo‘shimcha qilishicha, Ukrainaning NATO'dagi hamkorlari iyul oyida Vashingtonda bo‘lib o‘tgan alyans sammitida olgan majburiyatlarini ortig‘i bilan bajartshgan. O‘shanda ular 2024 yilda Ukrainaga kamida 40 milliard yevro miqdorida harbiy yordam berishni va’da qilgan edilar.
NATO Bosh kotibi ma’lumotlariga ko‘ra, yakuniy summaning yarmidan ko‘pi Yevropa ittifoqchilari va Kanada tomonidan ajratilgan.
13 fevral, payshanba kuni bo‘lib o‘tadigan alyans mudofaa vazirlari yig‘ilishidan oldin NATO'ga a’zo davlatlarga Ukrainaga xavfsizlik sohasida ko‘rsatilgan yordam bo‘yicha hisobot taqdim etildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Хабарингиз бор, бугун Тимур Кападзе бошчилигидаги Ўзбекистон миллий терма жамоаси Жаҳон чемпионати-2026 саралаши доирасида Эрон терма жамоаси билан ўйнайди.
Бутун дунёда одамлар осмонда сирли спираллар пайдо бўлганига гувоҳ бўлишди. Хусусан, Россия, Франция, Германия ва Полшада яшовчилар бу ғайриоддий ҳолатни ўз кўзлари билан кўришди.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.