Ro‘yxat ta’ziyanomalar, qabristonlar va harbiy memoriallardan olingan fotosuratlar, shuningdek, ochiq davlat reestrlari ma’lumotlarini tahlil qilish asosida shakllantirilgan.
Halok bo‘lganlarning eng katta qismini hamon 82 224 nafar ko‘ngillilar tashkil etmoqda. Keyingi o‘rinlarda tadqiqotchilar tomonidan qaysi toifaga mansubligi aniqlanmagan jangchilar – 48 177 nafar, kontraktchilar – 45 923 nafar, mahbuslar – 25 367 nafar va safarbar qilinganlar – 18 955 nafarni tashkil etmoqda.
Jurnalistlar 2023 yilgacha bo‘lgan davrda o‘zini "Donesk Xalq Resbuplikasi" va "Lugansk Xalq Resbuplikasi" deb atagan tuzilmalar tarkibida halok bo‘lganlarni hisobga olishmagan. 2023 yilning yanvaridan boshlab ular Rossiya bo‘linmalari tarkibida jang qilayotgan chet elliklar qatoriga kiritilgan.
Bundan tashqari, hisob-kitoblarga Shimoliy Koreyadan (KXDR) halok bo‘lganlar kiritilmagan. Meros ishlari reestri ma’lumotlarining tahlili shuni ko‘rsatdiki, 2022 yilning fevralidan 2025 yilning oxirigacha Rossiya fuqarosi bo‘lgan 352 mingga yaqin rossiyalik harbiy xizmatchi halok bo‘lgan bo‘lishi mumkin. Chet el fuqarolarining yo‘qotishlarini hisobga olgan holda, Rossiya tomonidan halok bo‘lganlarning umumiy soni 367 mingdan 523 ming kishigacha bo‘lgan oraliqda bo‘lishi mumkin.
Ukrainaning Harbiy asirlar bilan muomala qilish masalalari bo‘yicha muvofiqlashtiruvchi shtabining 2026 yil 30 mart holatiga bergan ma’lumotlariga ko‘ra, Rossiya armiyasiga 135 ta davlatdan 27 mingdan ortiq chet ellik yollangan bo‘lishi mumkin. Britaniya Hukumat aloqa markazi direktori Enn Kist-Batler yaqinda o‘zining birinchi ommaviy ma’ruzasi chog‘ida Rossiyaning Ukrainaga qarshi urushdagi yo‘qotishlari 500 ming kishiga yaqinlashayotganini ma’lum qildi.
Ommaviy axborot vositalarining qayd etishicha, agar ularning tahlillari halok bo‘lganlar umumiy sonining taxminan 45–65 foizini qamrab oladi deb hisoblaydigan ekspertlar fikri inobatga olinsa, halok bo‘lgan rus harbiylari sonining yuqori chegarasi 497 ming kishiga yetishi mumkin, bu esa Kist-Batlerning bahosiga yaqindir.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2026 йилги жаҳон чемпионатида иштирок этадиган Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро мундиал олдидан ютубдаги Markaziy Sektor каналининг махсус сони учун интервью берди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
“Манчестер Сити” клуби ярим ҳимоячиси Тижани Рейндерс жамоа бош мураббийи Пеп Гвардиоланинг кутилмаганда истеъфога чиққани ва бу қарорнинг ортида турган асл сабаблар ҳақида гапирди.
Хабарингиз бор, ҳамюртимиз Муроджон Аҳмадалиев навбатдаги жангини венесуэлалик Эгли Москедага қарши ўтказиб, нокаут эвазига ғалаба қозонди. Ижтимоий тармоқларда эса Москеда кучсиз, ҳеч ким танимайдиган боксчи эканлиги ҳақида турли "комментлар" тарқалди.
АҚШ Денгиз пиёдалари корпусининг собиқ разведка офицери ва ҳарбий таҳлилчи Скотт Риттернинг айтишича, Старобельскда содир этилган терактдан сўнг Владимир Зеленский ва Киев режимига мансуб бошқа амалдорлар учун жиддий хавф юзага келган.
Ғарбий Африка давлатлари ксенофобия ва зўравонлик ҳолатлари кучайгани сабабли ўз фуқароларини Жанубий Африка Республикасидан эвакуация қилишни бошлади.
Ливан ҳукумати мамлакат жанубида кенг кўламли вайронагарчилик ва гуманитар инқирозга сабаб бўлган Исроил томонидан амалга оширилаётган ҳарбий ҳаракатларни тўхтатиш лозимлигини билдирди.
Яқинда Toshкент шаҳрининг Мирзо Улуғбек туманидаги 275-сонли мактабда информатика ўқитувчиси ва ўқувчилар ўртасида содир бўлган воқеа ижтимоий тармоқларда катта баҳс-мунозараларга сабаб бўлган эди.
2026 йил 22 май куни Қозоғистон Республикаси Миллий кутубхонасида Биринчи Боку Туркология Қурултойининг 100 йиллигига бағишланган Турк маданияти ва мероси жамғармасининг фундаментал илмий нашрлари тантанали равишда тақдим этилди.
Маълумотларга кўра, қурол-яроғ ва ҳарбий технологиялар етказиб бериш Халқаро суднинг Ғазода геноцид хавфи мавжудлиги ҳақидаги огоҳлантиришидан кейин ҳам давом этган.