Ukrainaning BMTdagi doimiy vakili Andrey Melnik Birlashgan Millatlar Tashkilotiga a’zo davlatlarni Rossiyani Xavfsizlik kengashining doimiy a’zosi maqomidan mahrum qilish uchun siyosiy va huquqiy mexanizm topishga chaqirdi.
"Ukrinform"ning Nyu-Yorkdagi muxbiri xabar berishicha, Melnik bu haqda Xavfsizlik kengashining qurolli nizolarda tinch aholini himoya qilish bo‘yicha ochiq debatlarida ma’lum qilgan.
Uning so‘zlariga ko‘ra, dunyodagi barcha urush va mojarolar orasida Rossiyaning Ukrainaga qarshi tajovuzi tinch aholiga nisbatan qilinayotgan zo‘ravonlikning shafqatsizligi va tizimli xususiyati bilan ajralib turadi.
Melnik BMTning Ukrainadagi inson huquqlari bo‘yicha monitoring missiyasi ma’lumotlariga tayanib qayd etishicha, 2026 yilning yanvar-aprel oylarida tinch aholi orasida qurbon bo‘lganlar soni o‘tgan yilning shu davriga nisbatan 21 foizga, 2024 yilga nisbatan esa 93 foizga oshgan.
"Joriy yilning dastlabki to‘rt oyi butun vaqt davomida Ukraina tinch aholisi uchun eng ko‘p o‘lim holatlari kuzatilgan davr bo‘ldi", — dedi ukrainalik diplomat.
Melnik qishda Rossiya millionlab tinch aholini "sovuq bilan bo‘ysunishga majbur qilish" maqsadida Ukrainaning energetika infratuzilmasiga tizimli ravishda hujum qilganini eslatib o‘tdi. Shuningdek, uning aytishicha, Rossiya qo‘shinlari ikki tomonlama zarba taktikasini qo‘llamoqda, bunda birinchi hujumdan keyin ikkinchisi — faqat tibbiyot xodimlari va qutqaruvchilarni o‘ldirish uchungina amalga oshirilmoqda.
"Agar tajovuzkorlik harakatlari va ular bilan bog‘liq harbiy jinoyatlar jazosiz qolsa, tinch aholini himoya qilish bo‘yicha barcha huquqiy majburiyatlar oxir-oqibat quruq so‘z bo‘lib qolaveradi", — deya ta’kidladi Melnik.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Шунингдек, ўқувчиларнинг ота-оналари «Энг фаол ота», «Жонкуяр она», «Масъулиятли ота-она» каби номинациялар ҳамда «Миннатдорчилик хат»лари билан тақдирланиши белгиланган.
Американинг «Атланта Юнайтед» клуби ижтимоий тармоқларда Ўзбекистон миллий футбол терма жамоасига ЖЧ-2026 давридаги ҳамкорлик ҳақидаги эълондан сўнг мурожаат қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Украина ОАВлари маълумотига кўра, Улютин 1991 йилда мамлакат аҳолиси қарийб 48 миллион киши бўлганини, 2022 йилда эса бу кўрсаткич тахминан 41 миллион кишини ташкил этганини айтган.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти раҳбари Тедрос Адханом Гебрейесуснинг маълум қилишича, “MV Hondius” круиз лайнери билан боғлиқ яна бир хантавирус юқиш ҳолати аниқланган.
АҚШнинг собиқ президенти Жо Байденнинг ўғли Ҳантер Байден отасига қарши коррупция айбловларини тарқатишда Исроил билан боғлиқ шахслар иштирок этган бўлиши мумкинлигини билдирди.
Туркиянинг глобал туризм платформаси — GoTürkiye мамлакатнинг бетакрор сайёҳлик манзилларини кинематографик ҳикоялар орқали намойиш этиб, халқаро аудитория эътиборини жалб этишда давом этмоқда.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.