Sumalak tayyorlash madaniyati YUNESKO nomoddiy madaniy merosning reprezentativ ro‘yxatiga kiritildi. Bunday qaror 10 dekabr kuni Nyu-Dehlida bo‘lib o‘tgan YUNESKO Nomoddiy madaniy meros bo‘yicha hukumatlararo qo‘mitasining 20-yig‘ilishi davomida qabul qilindi.
«Sumalak tayyorlash madaniyati» nominasiyasi Tojikistonning YUNESKO ishlari bo‘yicha milliy komissiyasi tomonidan tayyorlangan va 2023 yilda tashkilotga ko‘rib chiqish uchun taqdim etilgan edi.
Sumalak Sharq xalqlarida Navro‘z bayramining asosiy taomi va bahorning asosiy ramzidir. Uni tayyorlash jarayoni murakkab va uzoq - 12 soatdan ortiq vaqt oladi. Katta qozonda olovda taom pishiriladi, buning uchun katta oila yoki qo‘shnilar bilan to‘planishadi va jarayon davomida xalq cholg‘u asboblarini chalib, an’anaviy qo‘shiqlarni kuylanadi.
YUNESKO Nomoddiy madaniy meros ro‘yxatiga kiritishdan asosiy maqsad an’anaviy urf-odat va marosimlarni, bilim, ko‘nikmalarni saqlab qolish va kelajak avlodlarga yetkazishdir.
Yig‘ilishda 66 ta milliy va ko‘p millatli nominasiyalar ko‘rib chiqildi. Ularning 54 tasi nomoddiy madaniy meros ro‘yxatiga, 11 tasi tezkor muhofazaga muhtoj meros ro‘yxatiga kiritishga da’vogarlik qilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Шунингдек, қўлга олиш жараёнида воқеа жойидан қочишга уринган тадбиркорнинг ёнидан 14,5 минг АҚШ доллари ва 6 млн 250 минг сўм пул маблағлари ҳам олинган.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.