Ozarbayjon va Turkiya o‘rtasidagi Shusha deklarasiyasiga go‘yoki O‘zbekiston ham qo‘shilgani haqida ayrim xorijiy nashrlar va Telegram kanallar orqali tarqalgan ma’lumotlar haqiqatga to‘g‘ri kelmaydi. Bu haqda Kun.uz O‘zbekiston Tashqi ishlar vazirligiga tayanib xabar berdi.
Bir qator xorijiy nashrlar va Telegram-kanallarda Ozarbayjon va Turkiya o‘rtasida imzolangan, umumiy mudofaani ko‘zda tutuvchi Shusha deklarasiyasiga O‘zbekiston ham qo‘shilgani haqida xabarlar tarqaldi.
«O‘zbekiston tomonidan [Ozarbayjon bilan] ittifoqchilik munosabatlari to‘g‘risidagi shartnomaning imzolanishi va Shusha deklarasiyasiga qo‘shilishi aynan o‘z mohiyatida baholanishi kerak. Bu – Ozarbayjon, Turkiya va O‘zbekiston o‘rtasida harbiy ittifoq tuzilganini bildiradi. «Harbiy ittifoq» degan tushuncha esa tashqaridan tajovuz bo‘lsa, o‘zaro harbiy yordamni nazarda tutadi», deyiladi CBC TV'ning YouTube'dagi 1,2 million obunachiga ega kanalida 23 may kuni ketgan reportajda.
Materialda Turkiya bugungi kunda tobora o‘zini «turkiy dunyo»da xavfsizlik koordinatori sifatida ko‘rsatayotgani hamda harbiy sohada Markaziy Osiyo davlatlari bilan ham aloqalarni mustahkamlab borayotgani qayd etilgan.
«Turkiya, Ozarbayjon va O‘zbekiston o‘rtasida harbiy ittifoq tuzilgani – bu turkiy dunyoni mustahkamlash va Markaziy Osiyo xavfsizligini barqarorlashtirish yo‘lida muhim qadamdir. Yaqin kelajakda Shusha deklarasiyasiga boshqa turkiy davlatlarning ham qo‘shilishi kutilishi mumkin», deyiladi CBC TV xabarida.
O‘zbekiston Tashqi ishlar vazirligi matbuot kotibi Ahror Burhonov ma’lumotiga ko‘ra, O‘zbekiston Shusha deklarasiyasining ishtirokchisi emas.
«O‘zbekiston 2021 yil 15 iyun kuni Shusha shahrida Ozarbayjon va Turkiya o‘rtasida imzolangan «Shusha deklarasiyasi»ning ishtirokchisi emas. Bu faqat Ozarbayjon va Turkiya o‘rtasidagi strategik sheriklikni mustahkamlovchi ikki tomonlama hujjatdir.
Mazkur deklarasiya doirasida O‘zbekistonning Turkiya va Ozarbayjon bilan har qanday mudofaa ittifoqida ishtirok etayotganini tasdiqlovchi hech qanday rasmiy manba yoki dalil mavjud emas», deyiladi TIV rasmiysi manbaga bergan izohda.
Ahror Burhonov Ozarbayjon nashrida tarqalgan xabar «haqiqatga umuman to‘g‘ri kelmasligi»ni bildirdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Шу билан бирга, Мединскийнинг сўзларига кўра, Истанбулдаги сўнгги музокаралар арафасида Россия стратегик авиациясига қилинган ҳужум музокараларга салбий таъсир кўрсатмаган.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.
АҚШда миллий гвардия қўшинлари энди Техас штатига ҳам киритилди. Бу қарор Лос-Анжелесда бошланган ва бутун мамлакатга ёйилаётган норозилик намойишлари туфайли қабул қилинди.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.
АҚШ иммиграция назорати хизматининг маълум қилишича, Италия фуқароси бўлган Хаби Лейм апрель ойидан бери мамлакат ҳудудида визада белгиланган муддатдан ортиқ қолган.
Блоггер 30 апрель куни АҚШга кирган ва унинг визаси муддатидан ошиб кетган. 25 ёшли Италия фуқароси 6 июнь куни қўлга олинган, бироқ ўша куниёқ қўйиб юборилган: у ўз ихтиёри билан мамлакатни тарк этишга рухсат олган. Лейм ижтимоий тармоқларда воқеага изоҳ бермади.
Ғазонинг Tal ал-Султон ҳудудида гуманитар ёрдамга келган фаластинликларга қарата ўқ узилди. Бу сафар Исроил ҳарбийлари эмас, балки номаълум қуролланган маҳаллий шахслар ҳам отишмада қатнашгани гувоҳлар томонидан тасдиқланди.
Украинада катта газ захиралари борлиги анча вақтдан бери маълум. Британиянинг The Telegraph нашри мамлакатнинг сланец гази ишлаб чиқариш орқали Европа бозорида янги инқилобга олиб келиши мумкинлигини таъкидлади. Бироқ бу режалар амалда фақат уруш тугагандан кейингина амалга ошиши мумкин.
БМТнинг янги ҳисоботига кўра, глобал миқёсда туғилиш даражалари кескин пасаймоқда. Бунга асосий сабаблар сифатида ота-она бўлиш харажатларининг ортиши ва муносиб турмуш ўртоқ топишдаги муаммолар кўрсатилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.