Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti (JSST) mablag‘ yetishmasligi sababli xodimlarini qisqartirishga va bo‘limlar sonini 76 tadan 34 taga qisqartirishga majbur bo‘lmoqda. Bu haqda JSST bosh direktori Tedros Adhanom Gebreyesus 19-may kuni Bosh sog‘liqni saqlash assambleyasining 78-sessiyasi ochilishida ma’lum qildi .
“Ustuvorlikni belgilash natijasida shtabning yangi takomillashtirilgan tuzilmasi ishlab chiqilib, ijroiya boshqaruv jamoasi 14 nafardan 7 nafarga, boshqarmalar soni esa 76 nafardan 34 nafarga qisqartirildi”, — dedi u.
JSST kelasi ikki yil ichida 500 million dollarlik byudjet taqchilligiga duch keladi, dedi u. Tashkilot rahbarining ta’kidlashicha, AQSh moliyalashtirishni to‘xtatganligi sababli kamida 70 mamlakatda bemorlar davolanishdan mahrum, sog‘liqni saqlash muassasalari yopilmoqda, tibbiyot xodimlari o‘z ishlarini yo‘qotmoqda va odamlar sog‘liqni saqlash xarajatlari oshishiga duch kelishmoqda.
Qo‘shma Shtatlar JSSTning eng yirik moliyalashtiruvchisi (har yili jami moliyalashtirishning 18%). Donald Trampning 2025-yil yanvarida inaugurasiyadan keyingi birinchi farmoyishlaridan biri Qo‘shma Shtatlarni JSST tarkibidan chiqarish bo‘lib, uni “COVID-19 pandemiyasiga qarshi noto‘g‘ri munosabatda bo‘lish” va “zarur islohotlarni amalga oshira olmayotganlikda” ayblagan.
Keyin JSST yangi ishga qabul qilishni, investisiyalarni va cheklangan sayohatlarni to‘xtatdi. JSST 55 yoshdan oshgan xodimlarga to‘rt oylik maosh bilan ixtiyoriy ravishda erta nafaqaga chiqish imkoniyatini taklif qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Эрон инқилобий гвардияси сўзларига кўра, сўнгги ҳужумда Исроилнинг кўп қатламли мудофаа тизимлари бир-бирига қарши ишлашига сабаб бўлган янги усул қўлланилди ва бу Эроннинг кўплаб мўлжалларни муваффақиятли нишонга олишига имкон берди.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.