Rasmiy ma’lumotlarga ko‘ra, 2025 yilning birinchi choragida Saksoniya shtati tark etishga buyruq berilgan jami 259 nafar xorijlikni deportasiya qilgan. Bu o‘tgan yilning shu davriga nisbatan 19 kishiga kam. Deportasiya qilinganlar orasida 68 nafar jinoyatchi bor; deportasiyalar, xususan, Gruziya, Xorvatiya, Polsha va Turkiyaga amalga oshirildi.
Biroq mamlakatni ixtiyoriy ravishda tark etgan rad etilgan boshpana izlovchilar soni ko‘paydi: ularning soni ikki baravar ko‘paydi. Ushbu ma’lumotlarga ko‘ra, 443 kishi o‘z tashabbusi bilan Saksoniyani tark etgan. O‘tgan yili ularning soni 198 tani tashkil etdi.
Saksoniya ichki ishlar vaziri Armin Shuster (CDU) "sezilarli o‘sish" haqida gapiradi va buni munisipal hokimiyat tomonidan chet elliklar va viloyat ma’muriyati tomonidan olib borilgan qaytarish bo‘yicha olib borilgan intensiv ish va maslahatlar bilan bog‘liq.
"Men doimiy ravishda rad etilgan boshpana izlovchi o‘z tashabbusi bilan chiqib ketish majburiyatini bajargan va barcha tomonlar uchun qiyinchilik tug‘diradigan davlat deportasiya choralarini talab qilmaydigan har bir holatni mamnuniyat bilan qabul qilaman", dedi Shuster.
Hozirda Saksoniyada 11 900 ga yaqin odam ro‘yxatdan o‘tgan va ular mamlakatni tark etish majburiyati bor. Ulardan 9700 nafariga deportasiya muddati kechiktirilgan. Bu shuni anglatadiki, ularni deportasiya qilish vaqtincha to‘xtatilgan - masalan, sayohat hujjatlari yo‘qligi yoki tibbiy sabablarga ko‘ra.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Шунингдек, унинг сўзларига кўра, 70 фоиз эҳтимол билан 2025 йилдан 2029 йилгача ҳароратнинг ўртача кўтарилиши Париж келишувида қайд этилган чегаравий қиймат - 1,5 даражадан ошади.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.