Xitoy rasmiylari strategik minerallarni xorijga noqonuniy olib chiqishning oldini olish uchun nazoratni kuchaytirishni rejalashtirmoqda. Bu haqda Xitoy Xalq Respublikasi Savdo vazirligi ma’lum qildi, deya xabar beradi Kazinform.
— Meral resurslarni strategik nazorat qilish manbadan boshlanib, butun zanjirni, jumladan, qazib olish, eritish, qayta ishlash, tashish, sotish va eksportni qamrab olishi kerak, — deya Xitoy Savdo vazirligi matbuot kotibidan iqtibos keltirgan Global Times gazetasi.
Xitoyning nodir yer minerallari bo‘yicha eksport nazorati AQSh mudofaa sanoatiga jiddiy zarba berishi mumkin, deb yozadi Global Times.
Avvalroq Global Times AQSh ommaviy axborot vositalariga tayanib, Xitoyning aprel oyida ba’zi o‘rta va og‘ir minerallar, jumladan, avionika uchun muhim bo‘lgan resurslarga eksport nazoratini o‘rnatish to‘g‘risidagi bayonoti AQShning oltinchi avlod F-47 qiruvchi samolyoti loyihasiga zarba berishi mumkinligini ta’kidlagan edi.
4 apreldan boshlab Xitoy bir nechta noyob metallarni eksport qilishga cheklovlar kiritdi.
O‘shanda Xitoy Savdo vazirligi Xitoy hukumati noyob metallarga eksport nazorati o‘rnatayotgani haqida bayonot bergan edi.
Eksportga cheklovlar qo‘yiladigan noyob metallar ro‘yxatiga samarium, terbiy, skandiy, ittriy va boshqa yettita metal kiradi.
Ta’kidlash joizki, Xitoy yuqori texnologiyali qurilmalar ishlab chiqarishda keng qo‘llaniladigan noyob metallarni yetkazib berish bo‘yicha dunyodagi eng yirik kompaniyalardan biri hisoblanadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Эрон инқилобий гвардияси сўзларига кўра, сўнгги ҳужумда Исроилнинг кўп қатламли мудофаа тизимлари бир-бирига қарши ишлашига сабаб бўлган янги усул қўлланилди ва бу Эроннинг кўплаб мўлжалларни муваффақиятли нишонга олишига имкон берди.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.