O‘zbekistonda Ozarbayjon telekanallarini ham striming xizmatlari, ham kabel televideniyesi orqali ko‘rish mumkin, ularning onlayn makonda soni sezilarli darajada oshdi. Biz ushbu yo‘nalishni istiqbolli deb bilamiz va uni faol rivojlantirish zarurligiga ishonchimiz komil.
Bu haqda O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Administrasiyasi huzuridagi Axborot va ommaviy kommunikasiyalar agentligi direktorining birinchi o‘rinbosari Dilshod Saidjonov Ozarbayjon ommaviy axborot vositalari vakillari va Ozarbayjonning qator davlat organlari matbuot xizmatlari rahbarlari bilan uchrashuvi chog‘ida ma’lum qildi.
Shuningdek, u O‘zbekiston ozarbayjonlik tomoshabinlarning mamlakat, uning madaniyati va zamonaviy voqeliklari haqida ko‘proq ma’lumot olishidan manfaatdor ekanini ta’kidladi.
Uning so‘zlariga ko‘ra, media-kontent orqali madaniy almashinuv xalqlar o‘rtasidagi o‘zaro tushunishni mustahkamlashga yordam beradi: "O‘zbek seriallarining Ozarbayjonda ommalashgani jamiyatimizni o‘ylantirayotgan mavzular qisman siz bilan rezonanslashayotganini ko‘rsatadi. Biz seriallarimiz qanchalik dramatik yoki komedik bo‘lishi mumkinligini tushunamiz va ana shunday madaniy almashuv, mana shunday muloqotlar orqali haqiqiy milliy o‘zaro ta’sir yuzaga keladi. Bu xalq diplomatiyasining bir elementidir", - deydi Saidjonov.
Shuningdek, u ozarbayjonlik hamkasblar bilan o‘zaro tashriflar chastotasini oshirish zarurligini ta’kidlab, O‘zbekistonda tashrif buyurish uchun qiziqarli joylar ko‘pligini ta’kidladi.
"Va, albatta, o‘zimiz ham Ozarbayjonga tez-tez borishni xohlaymiz. Shamaxi, Sheki, Lahij, shimoliy viloyatlar - menimcha, bu joylarni ko‘rish va o‘rganishga arziydi. Biz yangi joylarni o‘rganishdan manfaatdor bo‘lardik, chunki bu ham ikki tomonlama turizmni rivojlantirishga va ikki davlat o‘rtasidagi madaniy aloqalarni chuqurlashtirishga hissa qo‘shadi", - dedi u.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.