Imom G‘azzoliyga mansub «Ihyou ulumid-din» asarining «Har qanday hol va holatda o‘limni eslashning fazilati» bobida, jumladan, quyidagi muborak hadisi shariflar keltiriladi.
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytadilar: «Lazzatlarni barbod etuvchi o‘limni ko‘p eslangizlar».
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytadilar: «Sizlar (ya’ni inson zoti) o‘lim xususida bilgan narsalarni hayvonlar bilsa edi, ularning badanida yeydigan et topa olmas edingizlar. (Ya’ni ular qo‘rqqanidan eti suyaklariga yopishib, qoq suyak bo‘lib qolar edi)».
Hazrati Oisha onamiz roziyallohu anho janob Rasululloh sollallohu alayhi vasallamdan: «Shahidlar bilan birga tirgiziladigan boshqa biror kishi bormi?» – deb so‘radilar.
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytdilar: «Ha, bor. Kunda yigirma marta o‘limni o‘ylagan kishi shahidlar bilan birga tirgizilgaydir».
Chunki o‘limni yigirma marta o‘ylash insonning dunyoga bog‘lanishiga to‘siq bo‘ladi va uni oxirat hayotiga hozirlanmoqqa chaqiradi. O‘limni unutish esa insonning dunyo zavqlariga bog‘lanishiga sababdir.
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytadilarki: «O‘lim mo‘’min uchun bir hadyadir».
Chunki dunyo mo‘’min kishining hibs etilgan bir joyidir. Zero, bu yerda nafsi bilan doim mujodala qiladi. Shahvatlariga qarshi nafsini tarbiyat qilib, o‘zini shaytonning ta’arruzlaridan mudofaa etadi. O‘lim esa uning bu barcha qiyinchiliklardan qutulmog‘i demakdir. Uning bunday mashaqqatlardan ozod bo‘lmog‘i inson uchun bir hadyadir.
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytadilar: «O‘limni ko‘p eslangizlar, chunki o‘lim (sizlarni) gunoh ishlar qilishdan to‘sadi va dunyodan yuz o‘girtiradi».
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytdilar: «O‘lim bir voiz (o‘git va ibrat) sifatida sizlarga yetarlidir».
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi va sallam aytdilar: «O‘limni eslangizlar va diqqat qilingizlar, jonim qudrati qo‘lida bo‘lgan Allohga qasamki, agar men bilgan narsani sizlar bilganlaringizda edi, (bu dunyoda) kamroq kulib, ko‘proq yig‘lar edingizlar».
Bir kuni janob Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning huzurlarida bir kishini maqtadilar. Shunda janob Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: «U kishi o‘limni eslash jihatidan qanday?» – deb so‘radilar. Ular: «Hech o‘limni eslaganini ko‘rmadik», – deyishdi. Shunda hazrati Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: «Undoq bo‘lsa, u odamning hech qiymati yo‘q», – dedilar.
Hazrati Ibni Umar roziyallohu anhumo aytadilar: «Bir kuni o‘ninchi kishi bo‘lib janob Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning huzurida edim. Ansorlardan biri: «Eng aqlli va eng karamli kishi kim?» – deb so‘radi.
Sevikli Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam aytdilar: «O‘limni eng ko‘p eslagan va unga hozirlik ko‘rgan kishidir. Dunyoning sharafi bilan oxiratning karamini qozongan aqlli kishilar ana shulardir».
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
Ҳолат юзасидан Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазирлиги давлат назорат инспексияси ходимлари томонидан тезкор ўрганиш ишлари олиб борилди
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.