Ukrainaliklarning katta qismi Rossiyaning vaqtinchalik o‘t ochishni to‘xtatish shartlarini qabul qilishga tayyor emas.
Kiyev Xalqaro Sosiologiya Instituti ma’lumotlariga ko‘ra, respondentlarning 79 foizi Moskva takliflariga qarshi chiqdi, faqat 16 foizi ular bilan rozi bo‘lishga tayyor , 14 foizi esa bunday qarorni qiyin deb tan oldi.
Biroq, ukrainaliklarning 77 foizi 30 kunlik otashkesim g‘oyasiga ijobiy munosabatda. Biroq, respondentlarning aksariyatiga ko‘ra, Ukraina Amerika harbiy va moliyaviy yordami butunlay to‘xtatilgan taqdirda ham qarshilik ko‘rsatishda davom etishi kerak.
Savolga: "Agar AQSh nihoyat Ukrainaga yordam berishdan bosh tortsa, eng yaxshi variant qanday bo‘ladi?" — Respondentlarning 82 foizi yevropalik ittifoqchilar ko‘magida kurashni davom ettirishni tanladi. Faqat 8% bu holatda Rossiya bilan muzokaralar o‘tkazish g‘oyasini qo‘llab-quvvatladi, yana 10% javob berishga qiynaldi.
Kiyev Xalqaro Sosiologiya Instituti sosiologlari, shuningdek, ukrainaliklarning Rossiyadagi o‘ziga xos sharoitlarga qanday munosabatda bo‘lishini aniqladilar. Ularga safarbarlikni to‘xtatish, G‘arbdan qurol yetkazib berish va Ukrainani razvedka ma’lumotlari bilan ta’minlash kiradi. Institut ijrochi direktori Anton Grushetskiyning so‘zlariga ko‘ra, so‘rov Ukraina jamiyati taslim bo‘lishni nomaqbul deb bilishini, Kreml shartlariga ko‘ra tinchlik o‘rnatish mumkin emasligini tasdiqlaydi.
"Xavfsizlik kafolatlari ustuvor vazifa bo‘lib qolmoqda va jamiyat maqbul tinchlikka erishilgunga qadar umummilliy qarshilikka tayyor", - dedi u.
Avvalroq Kiyev Xalqaro Sosiologiya Instituti ukrainaliklarning 50 foizi tinchlik uchun hududiy imtiyozlarga mutlaqo qarshi ekanligini aniqlagan edi. Yana 39 foizi bunday imtiyozlarga ruxsat beradi. Bundan tashqari, fevral oyida so‘ralganlarning 91 foizi AQSh va Rossiya o‘rtasida Ukraina ishtirokisiz muzokaralar o‘tkazish imkoniyatini rad etgan. Aksariyat bunday kelishuvlar Kreml uchun foydali, Yevropa uchun xavfli bo‘ladi, deb hisoblaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Украина ТИВ раҳбари ўринбосари Сергей Кислица "Украина делегацияси Туркиядаги музокараларда украин ва инглиз тилларида гаплашиб, руслар билан таржимон орқали мулоқот қилгани"ни айтди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.
Япониянинг Киото шаҳридаги ATR “Computational Neuroscience” лабораторияси томонидан инсон онгининг сирли олами — тушларни ёзиб олиш ва уларни қайта тиклаш бўйича илғор технология ишлаб чиқилди.
Марказ Марказий Осиё минтақасида илмий тадқиқотлар, мутахассисларни тайёрлаш, технологиялар ва тажриба алмашиш, шунингдек, «ёшил» ва барқарор ривожланишни тарғиб қилиш учун платформа бўлади.
Ижтимоий тармоқларда Сурхондарё вилоятида етиштирилган қовун маҳсулотларида гўёки нитрат миқдори меъёрдан ортиқ экани ва уни истеъмол қилган фуқаролар заҳарланаётгани ҳақида хабарлар тарқалди.