Tahlillar Toshkent shahrida 2025 yil 1 yanvar holatiga xonadon narxi 11,2 yillik to‘lanadigan ijara haqiga teng ekanini ko‘rsatmoqda.
Tahlilga ko‘ra, 2017 yildan boshlab mamlakatda uy-joy qurilish sur’ati keskin oshib, uy-joy taklifi ko‘paydi. Xususan, 2010-2016 yillarda xonadon (uylar) soni 400 ming donaga ko‘paygan bo‘lsa, o‘tgan 7 yilda ushbu ko‘rsatkich 1,65 millionga ko‘paygan. 2024 yilda 100 mingdan ortiq xonadonga ega bo‘lgan ko‘p qavatli uy joylar qurilib, uylar soni 7,6 milliontaga yetdi.
2024 yilda ro‘yxatdan o‘tgan uy-joy oldi-sotdi bitimlari soni o‘tgan yilga nisbatan 5,8 foizga pasayib, jami 256,6 ming donani tashkil etdi. Markaz hisob-kitoblariga ko‘ra, 2025 yil yanvar holatiga tijorat ipoteka kreditlari bo‘yicha o‘rtacha foiz stavka 25,3 foizga teng.
Markaziy bank ma’lumotiga ko‘ra, 2024 yil bo‘yicha tijorat banklarining o‘z mablag‘lari hisobidan ajratilgan ipoteka kreditlari o‘rtacha foiz stavkasi 24,8 foizni tashkil etgan.
2025 yil uchun kutilmalar
2025 yilda ham uy-joy bozorida talab va taklifni qo‘llab quvvatlashga qaratilgan ishlar davom ettirilishi ko‘zda tutilgan. Xususan, 2025 yilda 120 ming xonadonli ko‘p qavatli uylar qurilishi rejalashtirilgan bo‘lib, uy-joy dasturlarini moliyalashtirishga byudjetdan 15,5 trln so‘m, banklar tomonidan qo‘shimcha 10 trln so‘m yo‘naltirilishi rejalashtirilgan.
Uy-joy narxlari
2022-2024 yillarda uy-joy narxlari o‘zgarishining tahlili ko‘rsatishicha, o‘tgan 2 yilda narxlar o‘sishi sekinlashmoqda. Misol uchun, 2022 yilda nominal uy-joy narxlari respublika bo‘yicha o‘rtacha 23,6 foiz (dollar hisobida) o‘sgan bo‘lsa, 2024 yilda narxlar o‘sishi 6,2 foizni tashkil etdi.
Toshkent shahrida ijara narxlari o‘zgarishi
2022 yil yanvardan 2024 yil dekabriga qadar Toshkent shahrida o‘rtacha ijara narxi (1 kv.metr) 1,2 foizga o‘sgan. Ijara narxi o‘sishi asosan 2022 yilda kuzatilib (25 foiz), 2023 yildan boshlab ijara narxi pasayishni boshlagan.
Xususan, yillik hisobda ijara narxi o‘sishi 2023- yil yanvaridan pasayishni boshlab, 202- yil oktyabrdan 2024 yil dekabrgacha ijara narxi tushishi kuzatilmoqda. 2024 yil yakuniga ko‘ra, ijara narxi o‘rtacha 8,2 dollarni tashkil etib, o‘tgan yilga nisbatan 11,5 foizga pasaygan.
Hisob-kitoblarga ko‘ra, Toshkent shahrida 2025 yil 1 yanvar holatiga xonadon narxi 11,2 yillik to‘lanadigan ijara haqiga teng. 2022 yil solishtirganda yanvariga uy-joy narxlari ijara narxlariga nisbatan tezroq o‘sgani tufayli ushbu nisbat kattalashib (3,65 yilga ko‘paygan) kelgan. Boshqacha aytganda, mazkur davrda xonadon sotib olishdan ko‘ra ijarada turish afzalligi ortgan.
Qabul qilingan normalarga ko‘ra, narx-ijara nisbati 16 yilgacha bo‘lsa uyni sotib olish ijaraga olgandan “afzalroq”, 16–21 yil oralig‘ida bo‘lsa, xonadon sotib olish va ijaraga turish qiymati bir xil, 21 yildan katta bo‘lsa, ijarada turish uyni xarid qilishdan ko‘ra afzalroq hisoblanadi.
Shunga ko‘ra bugungi kunda Toshkent shahrida xonadon sotib olish ijarada turishga nisbatan “arzon”roq (afzal) hisoblanadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Москва якуний тинчлик келишуви бўйича музокараларда муваффақиятга эришилса, Украинада вақтинчалик ўт очишни тўхтатишга тайёрлигини билдирди, деб хабар бермоқда Bloomberg манбалари.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Украина Президенти Курск операцияси туфайли Покровск ва Харков йўналишларидаги вазият барқарорлашганини, Россия учун эса Покровскка яна таҳдид солиш имкониятини топиш "жуда қийин бўлишини" таъкидлади.
Россия президенти Владимир Путин Украина билан тинчлик келишуви ғояси "тўғри" эканлигини, аммо "муҳокама қилиниши лозим бўлган масалалар, шу жумладан АҚШ билан ҳам" мавжудлигини таъкидлади.
Шунингдек, омборда кирим ҳужжатларига эга бўлмаган, қиймати 1 млрд. 187 млн. сўмлик, маҳаллий ва хориждан келтирилган 25.746 дона турли хил спиртли ичимликлар мавжудлиги ҳам аниқланди.
Аралаш якка кураш устаси Рамазон Темиров 2 март куни UFC Fight Night турнири доирасида Чарльз Жонсонга қарши жанг қилиб, очколар ҳисобига кўра ғалаба қозонган эди.
Путин урушни тўхтатиш бўйича музокаралар арафасида атайлаб "максималистик" талабларни илгари сурган. Унинг ўзи бу талаблар украиналиклар ва европаликлар учун қабул қилинмас бўлиши мумкинлигини билади.
Маълум бўлишича, ушбу ҳодиса бўйича иш судга оширилган, лекин ҳали суд жараёни бошланмаган. Сабрина терговчи унга иш материалларини тақдим қилмаганини айтган.
Жанубий Каролинада собиқ севгилисининг ота-онасини бейсбол таёқчаси билан ўлдирганликда айбланган америкалик Бред Сигмон отиб ўлдирилди. Қўшма Штатлар 2010 йилдан бери биринчи марта қатл қилишнинг бундай туридан фойдаланмоқда.
Япониянинг Абиго шаҳрида яшовчи Юки Симидзу қўшнилари устидан шикоят қилиб, полицияни бир неча минг марта безовта қилгани учун ҳибсга олинди, деб хабар берди Japan Today.
Муҳаммад Шарифуллоҳ исмли террорчи АҚШ махсус хизматлари сўровига биноан Покистонда ҳибсга олинган. У АҚШ қўшинлари Афғонистонни тарк этиш вақтида Кобул аэропортида теракт уюштиришда гумон қилинмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп Саудия Арабистони билан келаси тўрт йил ичида Америка компанияларига 1 триллион доллар сармоя киритиш бўйича келишувга эришганини айтди.
АҚШ президенти Дональд Трамп илк хорижий ташрифини Саудия Арабистонига амалга оширади. Бу қарорини у Саудия томони АҚШ компаниялари билан бир триллион долларлик битимга тайёр экани билан изоҳлаган.
Украина ютуқлари ҳақидаги хабарлар шуни кўрсатадики, Киев кучлари АҚШнинг Россияга қарши курашни қўллаб-қувватлаши сусайиши тўғрисидаги мунозараларнинг жанг майдонига тезкор таъсир кўрсатишига йўл қўймаган.
Сурия хавфсизлик кучлари ва собиқ президент Башар ал-Ассад тарафдорлари ўртасидаги тўқнашувлар фонида Латакия вилояти Ички хавфсизлик бошқармаси жума куни маҳаллий вақт билан соат 10:00 га қадар комендантлик соати жорий қилди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода тарбиячи, дастлаб, болаларга бақиргани, сўнгра улардан бир нечтасининг бошига ургани ва силтаганини кўриш мумкин.
Нашр маълумотларига кўра, президентнинг гаровга олиш ишлари бўйича вакили Родни Беҳлер томонидан ташкиллаштирилган учрашувлар сўнгги ҳафталарда Доҳада бўлиб ўтган.
Россия телеграм-каналлари хабар беришича, постсовет ҳудудидаги энг машҳур Киллердан бири, Россия колониясида жазо муддатини ўтаётган 58 ёшли Лёша-солдат лақабли Алексей Шерстобитов Украинага урушга бориш истагини билдирган.
АҚШ президенти Доналд Трамп билан унинг Мар-а-Лаго қароргоҳида яккама-якка ўтириб овқатланиш (кечки овқат) 5 млн долларга тушади. Wired портали бу ҳақда ўз манбаларига асосланиб хабар берди.
Жанубий Каролина ўрмон хўжалигининг 410 га яқин ходими, камида 128 та ўт ўчириш машинаси, шунингдек, Жанубий Каролина миллий гвардияси аскарлари ва иккита «Blackhawk» вертолёти ёнғинга қарши курашмоқда.
Ҳамёнбоп (нархи — $600) iPhone 16e смартфони сотуви ёмон бошланди. Таниқли инсайдер ва Bloomberg журналисти Марк Гурман Apple Store вакилларидан олинган маълумотлар асосида шундай хабар берди.
Мактаб маъмурияти ўша куни ўқитувчи ва қиз ўртасида тортишув бўлганини тасдиқлади ва охирги кунларда қизнинг руҳиятида ўзгариш кузатилмаганини маълум қилди.
Мирзо Улуғбек туманидаги кўп қаватли уйларнинг бирида содир бўлган газ чақнашининг келиб чиқишига сабабчи бўлган фуқаро 9-қаватдан ўзини пастга ташлаб ҳалок бўлди.
Трампнинг таъкидлашича, Путин республикачининг “Россия билан алоқалари” бўйича демократлар томонидан олиб борилаётган текширувлар туфайли қаттиқ босим остида қолган.
Вашингтон мамлакат ҳудудидаги 500 миллиард долларлик камёб ер ости бойликларига эгалик қилиш талабидан воз кечди. Бу талаб келишув матнида акс эттирилмаган ва Зеленский аввалроқ уни қабул қилмаслигини айтган эди.
Жумладан, Андижон шаҳрида яшовчи, 1990 й.т. шахс фуқароларни Япония давлатига ишга юбориш бўйича ижтимоий тармоқлар орқали эълон тарқатиб, кўпчиликнинг ишончига киради.
Оттава ёнғин хавфсизлиги бошқармаси иморатни тутиб турган бир нечта тўсин деформацияга учраганини маълум қилди. Юқори қаватда қор қоплангач, бетон устунлар ёрилиб, синган.
Яқинда Ғазо секторида гипотермия ва унга боғлиқ асоратлар туфайли камида 15 нафар бола ҳаётдан кўз юмди. Бу ҳақда Қатарнинг Al Jazeera телеканали хабар берди.
Расмий шахс "Ғазо болаларини босқинчилар олиб бораётган геноцид уруши оқибатларидан қутқариш учун халқаро ва БМТ ташкилотларининг шошилинч ва зудлик билан аралашувини" талаб қилди.
Натижада унда йўловчи сифатида кетаётган, мазкур туманда яшовчи, 1999 ва 2002 йилларда туғилган 2 нафар фуқарога тегишли сумкаларда жами 19 кг. 915 гр. “гашиш” моддаси борлиги аниқланди