Tojikiston ulgurji bozorlarida oxirgi ikki hafta ichida un narxi 25-30 somoniyga qimmatlashgan, chakana savdoda esa bir qop un narxi 50 somoniygacha oshgan.
Bugun Tojikistondagi ulgurji savdo nuqtalarida 50 kg og‘irlikdagi bir qop un naviga qarab 270 dan 320 somoniygacha sotilmoqda.
O‘tgan yili 50 kilogrammlik bir qop un narxi 360 -380 somoniy edi. Biroq bu yil narx 230 somoniygacha tushib ketdi. Sentyabrdan esa narx yana ko‘tarila boshladi.
Tojikistonlik ishlab chiqaruvchilar un narxi oshishiga ularning aloqasi yo‘qligini aytishdi.
Respublika bozoriga un yetkazib beruvchi kompaniyalar vakillari mamlakatda un narxi oshishiga eksport qiluvchi mamlakatlarda bug‘doy narxining oshib borayotgani asosiy omil bo‘layotganini ta’kidlamoqda.
Joriy yilning sentyabr oyida 1 tonna bug‘doy narxi 350 dollarni tashkil etgan bo‘lsa, avvallari 260 dollar atrofida edi.
Qozog‘istonda bug‘doy narxining keskin oshib ketishiga deyarli barcha bug‘doy va un Tojikistonga kelib tushayotgani ob-havo sharoiti bilan bog‘liq bo‘lib, hosilning bir qismi nobud bo‘lgan. Bu qozog‘istonlik ishlab chiqaruvchilarni narxlarni oshirishga majbur qildi.
Bundan tashqari, bu mamlakatdagi bug‘doy hosili sayg‘oqlar tomonidan katta miqyosda yo‘q qilindi. Davlat tomonidan muhofaza qilinadigan bu hayvonlarning soni 2 million kishiga yetdi.
G‘arbiy Qozog‘iston, Aqto‘be, Qo‘stanay, Qarag‘anda va Oqmo‘la viloyatlari dehqonlarining fikricha, hayvonlar ekinlarni oyoq osti qilib yeydi, bu esa qishloq xo‘jaligi ishlab chiqaruvchilariga katta zarar yetkazmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.