Turkiya tashqi ishlar vaziri Rossiya yetakchisi Vladimir Putin bilan Ukraina bo‘yicha diplomatiya faollashayotgan paytda uchrashadi.
Turkiya tashqi ishlar vaziri Hakan Fidan rossiyalik hamkasbi Sergey Lavrovning taklifiga binoan 2025-yilning 26-27-may kunlari Rossiyaga tashrif buyuradi . Tashrif davomida turk diplomati Rossiya prezidenti Vladimir Putin tomonidan qabul qilinadi .
Muzokaralarning asosiy mavzusi Turkiyaning Rossiya-Ukraina mojarosini hal qilishda vositachi sifatidagi roli bo‘ladi.
Anqara 2022-yilda va yaqinda 16-may kuni Istanbulda bo‘lgani kabi tomonlar o‘rtasida yangi muzokaralar tashkil etishga tayyorligini tasdiqlashni rejalashtirmoqda.
Fidan, shuningdek, may oyida Ukraina bo‘yicha muzokaralarda Rossiya delegasiyasiga rahbarlik qilgan davlat rahbari o‘rinbosari Vladimir Medinskiy va mudofaa vaziri Andrey Belousov bilan ham uchrashuvlar o‘tkazadi.
Kun tartibida Turkiya va Rossiya o‘rtasidagi ikki tomonlama munosabatlarni mintaqaviy asosiy o‘yinchilar sifatida rivojlantirish bor. Tomonlar savdo, energetika va turizm sohasidagi hamkorlikning hozirgi holati, uni mustahkamlash bo‘yicha mumkin bo‘lgan choralarni muhokama qiladi.
Diplomatlar Ukraina masalasidan tashqari mintaqaviy va xalqaro muammolar, jumladan Suriya, G‘azo sektori va Janubiy Kavkazdagi vaziyatga ham to‘xtalib o‘tadi.
Fidan va Lavrov o‘rtasidagi so‘nggi uchrashuv 2025-yilning 12-aprelida Antaliya Diplomatik forumi doirasida bo‘lib o‘tdi. Bungacha rossiyalik vazir 23-fevral kuni Turkiyaga tashrif buyurgan, 2024-yil oktyabr oyida esa Istanbuldagi 3+3 mintaqaviy hamkorlik platformasi yig‘ilishida ishtirok etgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.