Sirtqi ta’limga qabul tugatilishi xususiy universitetlar uchun jiddiy moliyaviy zarba bo‘lishi kutilmoqda. Ayniqsa, ularning asosiy qismi – 70 foizdan ziyodi aynan sirtqi ta’limdan daromad olib kelayotganini hisobga olsak, bu o‘zgarish quyidagi natijalarga olib kelishi mumkin:
➖ Shartnoma narxlari oshishi. Xarajatlarni qoplash va faoliyatni saqlab qolish uchun xususiy OTMlar kontrakt summalarini oshirishga majbur bo‘ladi;
➖ Talabalar soni kamayishi. Ayniqsa, ishlab yurgan yoki imkoniyati cheklangan yoshlar oliy ta’limdan chetlashishi mumkin;
➖ Kechki va masofaviy ta’limga talab ortishi. Chunki endilikda muqobil yo‘nalish sifatida faqat shu shakllar qoladi;
➖ OTMlar qayta tashkil etilishi. Ba’zi xususiy universitetlar o‘z ta’lim shakllarini yoki biznes modellarini o‘zgartirishga majbur bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
X ижтимоий тармоғи фойдаланувчилари Владимир Зеленскийнинг чегаранинг Беларусь томонидаги гўёки «ғалати фаоллик» учун Минскка жавоб қайтариш билан таҳдид қилган баёнотини фаол муҳокама қилмоқдалар.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.
Бугунги кунда саёҳатда фақат манзил эмас, балки сафар давомида татиб кўриладиган таъмлар ҳам алоҳида аҳамият касб этмоқда. Сўнгги йилларда гастрономик саёҳат, яъни “foodie exploration” — глобал туризмга сезиларли таъсир кўрсатаётган муҳим йўналишга айланди. Замонавий сайёҳлар кўпинча саёҳатларини машҳур диққатга сазовор жойларни зиёрат қилиш билан бир қаторда, унутилмас гастрономик тажрибалар асосида режалаштирмоқда.