Si Szinpin va Vladimir Putin ushbu masalani birgalikda muhokama qilishdi.
Xitoy Markaziy Osiyo migrantlarini xitoylik ishchilar bilan almashtirish masalasini muhokama qilishni boshladi. Bu mavzu ikki davlat rahbarlari — Si Szinpin va Vladimir Putin tomonidan ko‘rib chiqildi, deb yozadi «Bloknot» nashri. Hozirda bu taklifning amalda joriy etilishi tegishli vazirliklar tomonidan o‘rganilmoqda.
Xitoyning maqsadi mamlakatda ishsizlik foizini kamaytirish
Xitoy prezidenti Si Szinpinning ta’kidlashicha, xitoylik migrantlar Markaziy Osiyo respublikalaridan kelgan ishchilarga nisbatan ko‘proq mehnatsevar, nizosiz va mas’uliyatli bo‘ladi. Pekin Rossiya shaharlari ehtiyojlarini qondirish uchun yetarli miqdorda mutaxassislarni tayyorlab berishga tayyor.
Gap asosan farroshlar, yo‘lchilar, tozalovchilar, jamoat transporti haydovchilari va qurilish ishchilari haqida ketmoqda. Xitoyning maqsadi bunday hamkorlik natijasida yuqori darajadagi ishsizlikni kamaytirish.
Shuningdek, mamlakatda ishsizlik darajasi 5,1% ni tashkil etadi, bu o‘n millionlab aholi ishsiz degani. Ishsizlik muammosi, ayniqsa, 30 yoshgacha bo‘lgan xitoylik yoshlar orasida juda keng. So‘nggi yillarda ular o‘rtasida ishsizlik darajasi 13,2% dan 17,1% ga oshgan.
Xususan, Xitoyning ayrim hududlarida o‘rtacha oylik maosh 250 dollar (20-25 ming rubl) atrofida, Rossiyada esa migrantlar o‘rtacha 150 ming rubl ishlab topmoqda. Bu xitoyliklar uchun juda manfaatli imkoniyatdir, deyiladi nashrning ma’lumotida.
Rossiyada migrantlar sonini oshirish zarur
Agarda xitoylik ishchilar haqiqatan ham intizomli va yuqori professional bo‘lsa, bu Rossiya uchun samarali yechim bo‘lishi mumkin. Chunki biznes sektori o‘sish uchun migrantlar sonini oshirish zarurligini ta’kidlamoqda. Ammo rus jamiyati muhojirlarning ommaviy kelishiga qarshi. Avvalroq xitoyliklarning taklifiga o‘xshash taklif Koreya Xalq Demokratik Respublikasi (Shimoliy Koreya) ishchilari tomonidan ham aytilgan edi.
Iqtisodchi Ilyas Zaripov Rossiya-KXDR o‘rtasidagi 2007 yilgi mehnat migrasiyasi shartnomasini qayta tiklashni va ishchilar kvotasini oshirishni taklif qilgan. Biroq bu variant hozircha oliy darajada muhokama qilinmagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Бироздан сўнг улкан ғалаба — Ўзбекистон тарихида илк бор жаҳон чемпионати йўлланмасини қўлга киритган миллий терма жамоамиз Бирлашган Араб Амирликларидан Тошкентга қайтиб келади.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.
Қўшма Штатлар Киевга ҳарбий ёрдамни тўхтатишга қарор қилган тақдирда ҳам Европа Украина қаршилигини қўллаб-қувватлашга қодир, деди Германиядан қурол-яроғ етказиб беришни мувофиқлаштириш учун масъул немис генерали Кристиан Фрейдинг Реутерс агентлигига.
АҚШ олимлари янги коронавирус ҲКУ5-CОВ-2 ни топдилар, у одамларни юқтиришдан атиги битта мутатсион бўлиши мумкин. У Хитойда кўршапалак намуналаридан ажратилган ва тадқиқотга кўра, маълум ўзгаришлар билан инсон ҳужайраларига кириб боришга қодир. Натижалар Натуре Cоммуниcатионс журналида чоп этилган .
“Репорт” Euronews телеканалига таяниб хабар беришича , ҳибсга олинганлар орасида Европа, АҚШ ва Лотин Америкасидан келган тиббиёт ходими ва икки нафар ўқитувчи бор.
6 июн тонгида Россия томонидан Украина пойтахти Киевга ракеталар ва дронлар ёрдамида кучли ҳужум уюштирилди. Ҳужум оқибатида камида тўрт киши ҳалок бўлди, яна 20 нафар одам турли тан жароҳатлари билан жабрланди.
АҚШ президенти Доналд Трамп ва Tesla ҳамда SpaceX хўжайини, Ҳукумат самарадорлиги департаменти (DOGE)нинг собиқ раҳбари Илон Маск 5 июнь куни ижтимоий тармоқларда кескин можарога киришди. Трамп, хусусан, Маскнинг компанияларини субсидиялардан маҳрум қилиш билан таҳдид қилган ва Маск SpaceX Dragon космик кемаси фаолиятини зудлик билан тўхтатаётганини айтиб, жавоб қайтарган.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.