Rossiyaliklarning aksariyati - 80 foizi G‘arb davlatlari bilan munosabatlarni tiklash g‘oyasini qo‘llab-quvvatlaydi. Bu butun kuzatuv davri uchun rekord ko‘rsatkich bo‘lib, bir yil oldingiga nisbatan 28 foiz punktga ko‘pdir, deya xabar beradi Levada Center. Faqat 14% munosabatlarni yaxshilash kerak emas deb hisoblaydi — bu 2015 yildan beri eng past ko‘rsatkich.
Muloqotga bo‘lgan talab yuqori bo‘lishiga qaramay, G‘arb bilan chinakam do‘stona munosabatlar imkoniyatiga faqat 25% ishonadi. Ular orasida yoshlar (24 yoshgacha), ayollar va YouTube orqali ma’lumot oluvchilar ko‘pchilikni tashkil qiladi.
Aksincha, Rossiya va G‘arb o‘rtasidagi ishonchsizlik muqarrarligi haqidagi fikrni erkaklar va yoshi kattaroq respondentlar ko‘proq bildiradilar.
Shunisi e’tiborga loyiqki, AQSh so‘nggi yigirma yil ichida birinchi marta ruslar nazarida asosiy "dushman mamlakat" bo‘lishni to‘xtatdi. Hozir Germaniya birinchi o‘rinda (55%), Buyuk Britaniya (49%) va Ukraina (43%). Qo‘shma Shtatlar 40% bilan to‘rtinchi o‘ringa tushib ketdi - 2024 yil mayidan beri 36 ballga pasaydi.
Qo‘shma Shtatlarga munosabat ham sezilarli darajada yumshagan: respondentlarning 37 foizi buni yoqtirishini aytgan, bir yil avval bu ko‘rsatkich 18 foizni tashkil etgan. Yosh ruslar, moskvaliklar va Evropada bo‘lganlar ayniqsa ijobiydir.
KXDRning Rossiya ittifoqchisi sifatidagi imijining keskin kuchayishi kutilmagan edi. 2023-yilda Shimoliy Koreya haqida respondentlarning 5 foizidan ko‘p bo‘lmagani tilga olingan bo‘lsa, hozir bu ko‘rsatkich 30 foizga yetdi. Belarus (80%), Xitoy (64%), Qozog‘iston (36%) va Hindistondan (32%) keyin ikkinchi o‘rinda turadi.
So‘rov 2025-yil 22-28-may kunlari Rossiyaning 50 ta hududidagi 1613 kishi o‘rtasida shaxsiy suhbatlar yordamida o‘tkazildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Франциянинг машҳур Le Monde нашри ёзишича, Ўзбекистондаги “Анорбанк” кузатув кенгаши аъзоси, 48 ёшли Қаҳрамонжон Олимов Париж шаҳрида номаълум шахслар томонидан ўғирлаб кетилган.
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.