Rossiya Mudofaa vazirligi RF hukumatidan 1992–2002 yillar oralig‘ida Rossiya bir qator Yevropa davlatlari bilan tuzgan harbiy hamkorlik bo‘yicha 10 ta kelishuv va shunga oid 1 ta memorandumni bekor qilishga ma’qullash oldi. Bu haqdagi farmoyish 19 dekabr, juma kuni Rossiyaning rasmiy huquqiy axborot portalida e’lon qilindi.
RF Mudofaa vazirligi bekor qilishi mumkin bo‘lgan shartnomalar ro‘yxatida Germaniya, Polsha, Ruminiya, Daniya, Norvegiya, Niderlandiya, Xorvatiya, Belgiya va Chexiya kabi davlatlar bilan “harbiy sohada hamkorlik” to‘g‘risidagi kelishuvlar, shuningdek RF, Buyuk Britaniya va Shimoliy Irlandiya mudofaa vazirliklari o‘rtasida tuzilgan memorandum ham bor.
OAV qayd etishicha, bekor qilinayotgan ushbu kelishuvlar Sovet Ittifoqi parchalanganidan keyin imzolangan tomonlar o‘rtasidagi ikki tomonlama harbiy o‘zaro hamkorlikni tartibga solib kelgan huquqiy baza tarkibiga kirgan.
2025 yil iyul oyida Rossiya Tashqi ishlar vazirligi 1996 yilda Rossiya va Germaniya o‘rtasida tuzilgan harbiy-texnikaviy hamkorlik to‘g‘risidagi kelishuv amal qilishdan to‘xtatilganini bildirgan edi.
Ukrainaga qarshi keng ko‘lamli hujum boshlanganidan va G‘arb davlatlari bilan munosabatlardagi keskinlik kuchayganidan beri RF xavfsizlik sohasidagi hamkorlik masalalariga taalluqli o‘nlab xalqaro kelishuvlardan chiqqan.
Shulardan eng so‘nggilaridan biri — RF va AQSh o‘rtasida plutoniyni utilizasiya qilish to‘g‘risidagi kelishuv bo‘lgan. Hozirda kelishuvni qayta tiklash sharti sifatida Kreml Ukrainaga qarshi agressiya fonida RFga joriy etilgan sanksiyalarni bekor qilishni talab qilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
ATTO компанияси хабар беришича, 3–4 декабрь кунлари амалга оширилган йўл ҳақи учун кечиктирилган тўловлар тизим томонидан ечиб олина бошлайди.
Сабаби техник носозликлар бўлиб, баъзи тўловлар аввалроқ ечилмай қолган. Қўрқманг! Бу хатолик эмас, фақат ўша кунларда сарфлаган ҳақиқий суммагина ечилади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
2018–2025 йиллар орасида мамлакат бўйлаб 38 мингта ноқонуний қурилган уй-жой аниқланди. Айни пайтда махсус комиссия уларнинг зилзилабардошлиги ва техник ҳолатини текширмоқда.
Россия Федерал хавфсизлик хизмати (ФХХ) Ростов вилояти бошқармаси жазони ижро этиш колониясида уч нафар Ўзбекистон фуқароси томонидан «режалаштирилган теракт»нинг олди олинганини маълум қилди.
Мурманскда заргарлик дўконига стажировкага келган қиз бир соат ичида ишдан бўшатилди. Дўкон директори бунга қизнинг бир бармоғи йўқлиги ва бу «кўриниши нобоп» эканини сабаб қилиб кўрсатган.
БМТ Бош котиби Антониу Гутерреш ўзининг матбуот хизмати орқали Ғазо сектори аҳолисининг тўртдан уч қисмидан кўпроғи озиқ-овқат етишмовчилиги хавфи остида эканлигини маълум қилди.
Бу ҳужумлар Суриянинг марказий қисмида содир этилган террорчилик ҳужумида икки нафар АҚШ армияси аскари ва бир АҚШ фуқароси ҳалок бўлгани ортидан Доналд Трампнинг жавоб зарбаси ҳисобланади.
Ноқонуний орган савдосидан тушган маблағ гуруҳ аъзолари – сотувчилар, вербовщиклар ва уюштирувчилар орасида тақсимланади. Қора бозорда буйрак нархи Жанубий Осиёда $6 300, АҚШда $334 000гача бўлиши мумкин. Донорлар энг яхши ҳолда $1 000–$10 000 олади.
Буюк Британия Ташқи ишлар, Ҳамдўстлик ва тараққиёт масалалари вазирлиги (FCDO) 18 декабр куни санкциялар рўйхатини янгилаб, унга Ўзбекистонда рўйхатдан ўтган тўртта компания ва тадбиркор Рустам Мўминовни киритди.
Россия Украинага қарши уруш бошлаган 2022 йилнинг феврал ойида президент Владимир Путиннинг босқин режасини Кремлдаги барча мансабдорлар ҳам бир овоздан қўллаб-қувватламаган. The New York Times газетаси суриштирувлари ана шундан далолат беради.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.