Rossiya rasmiylari Yevropa Ittifoqining Ukrainaga yangi yordam ajratish haqidagi qarorini ochiq-oydin masxara bilan qarshi oldi. YEI Kiyevga 90 milliard yevro miqdorida kredit ajratishga rozi bo‘ldi, biroq muzlatilgan Rossiya aktivlarini musodara qilishdan bosh tortdi. Moskvada bu holat o‘zlarining g‘alabasi va «EIdagi urush qo‘zg‘atuvchilarning mag‘lubiyati» sifatida talqin qilinmoqda.
«Belgiya, Vengriya, Chexiya va Slovakiya mulk huquqlarini, shuningdek Yevropaning moliyaviy va huquqiy tizimini himoya qildi va YEIni investorlar chiqib ketishidan saqlab qoldi. Ular noqonuniy harakatlarni ilgari surgan, siyosiy kapitalni sarflagan, ammo muvaffaqiyatsizlikka uchragan YEIning jangovar kayfiyatdagi elitalari nokompetentligini fosh etdi», — deb yozdi X ijtimoiy tarmog‘ida Putinning maxsus vakili Kirill Dmitriyev.
Undan so‘ng Vladimir Putin ham chiqish qildi. «To‘g‘ridan-to‘g‘ri liniya» vaqtida u Rossiyaning muzlatilgan aktivlarini musodara qilish masalasini muhokama qilayotgan Yevropa davlatlarini «qalloblar» deb atadi. Putin, shuningdek, sud da’volari bilan tahdid qildi va Rossiya pullarining musodara qilinishi Yevropa tomon ishonchni susaytirishini ta’kidladi.
EI davlatlari Ukrainaga yordam ko‘rsatish bo‘yicha qarorni kecha tun yakunladi. Yevropa Ittifoqi 2026 va 2027 yillar uchun Ukrainaga YEI byudjeti kafolati ostida 90 milliard yevro ajratishga rozi bo‘ldi. Muzlatilgan Rossiya aktivlarini darhol ishga solish g‘oyasi esa ayrim davlatlarning qarshiligiga uchrab, oxir-oqibat keyinga qoldirildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
ATTO компанияси хабар беришича, 3–4 декабрь кунлари амалга оширилган йўл ҳақи учун кечиктирилган тўловлар тизим томонидан ечиб олина бошлайди.
Сабаби техник носозликлар бўлиб, баъзи тўловлар аввалроқ ечилмай қолган. Қўрқманг! Бу хатолик эмас, фақат ўша кунларда сарфлаган ҳақиқий суммагина ечилади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
"Манчестер Сити" ўзбекистонлик марказий ҳимоячи Абдуқодир Ҳусанов бўйича ижара таклифини рад этди. Бу ҳақда журналист Нарзулла Сайдуллаев ўз телеграм-каналида ёзди.
Ўзбекистон миллий терма жамоасининг собиқ бош мураббийи Рауф Инилеев Жаҳон чемпионати олдидан терманинг имкониятлари, барқарорлик ва асосий футболчилар соғлиғининг аҳамияти ҳақида фикр билдирди.
БМТ Бош котиби Антониу Гутерреш ўзининг матбуот хизмати орқали Ғазо сектори аҳолисининг тўртдан уч қисмидан кўпроғи озиқ-овқат етишмовчилиги хавфи остида эканлигини маълум қилди.
Россия Федерал хавфсизлик хизмати (ФХХ) Ростов вилояти бошқармаси жазони ижро этиш колониясида уч нафар Ўзбекистон фуқароси томонидан «режалаштирилган теракт»нинг олди олинганини маълум қилди.
Бу ҳужумлар Суриянинг марказий қисмида содир этилган террорчилик ҳужумида икки нафар АҚШ армияси аскари ва бир АҚШ фуқароси ҳалок бўлгани ортидан Доналд Трампнинг жавоб зарбаси ҳисобланади.
Ноқонуний орган савдосидан тушган маблағ гуруҳ аъзолари – сотувчилар, вербовщиклар ва уюштирувчилар орасида тақсимланади. Қора бозорда буйрак нархи Жанубий Осиёда $6 300, АҚШда $334 000гача бўлиши мумкин. Донорлар энг яхши ҳолда $1 000–$10 000 олади.
Буюк Британия Ташқи ишлар, Ҳамдўстлик ва тараққиёт масалалари вазирлиги (FCDO) 18 декабр куни санкциялар рўйхатини янгилаб, унга Ўзбекистонда рўйхатдан ўтган тўртта компания ва тадбиркор Рустам Мўминовни киритди.
Россия Украинага қарши уруш бошлаган 2022 йилнинг феврал ойида президент Владимир Путиннинг босқин режасини Кремлдаги барча мансабдорлар ҳам бир овоздан қўллаб-қувватламаган. The New York Times газетаси суриштирувлари ана шундан далолат беради.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.