Rossiyaning saylovlarni nazorat qiluvchi «Golos» tashkilotining yangi tergovi 2018 yilda sobiq amaldorning qamoqqa olinishiga sabab bo‘lgan yirik o‘g‘irlash ishi bo‘yicha o‘zlashtirilgan pullar Vladimir Putinning qayta saylanish kampaniyasiga sarflanganini aniqladi. Bundan tashqari, kampaniyada xayriyaning qonuniy chegarasidan oshib ketgan «hissa» haqida xabar berilmadi - bu Rossiya qonunchiligiga ko‘ra Putinning poygadan chetlashtirilishiga olib kelishi kerak edi. Meduza hisobotning asosiy fikrlarini taqdim etadi.
2024 yil fevralida Rossiyaning Perm viloyati bosh vazirining sobiq o‘rinbosari Yelena Lopayeva «Yordam — 21-asr» xayriya tashkilotidan 67,7 million rubl (730 ming dollar)ni o‘zlashtirganlikda ayblangan edi. Sudya uni 4 yilga ozodlikdan mahrum qildi va 500 000 rubl (5 380 dollar) jarimaga tortdi.
Rossiyaning saylovlarni kuzatish bo‘yicha mustaqil harakati «Golos»ning yangi tergoviga ko‘ra, Lopayeva o‘z sud jarayonida o‘zlashtirgan pullari Vladimir Putinning 2018 yilgi prezidentlik kampaniyasiga sarflanganini ma’lum qilgan. Sobiq amaldorning so‘zlariga ko‘ra, u kampaniyaga yordam berish uchun qilgan «sa’y-harakatlari» sabab Putin jamoasidan tashakkurnoma ham olgan.
Shu bilan birga, Putin kampaniyasining moliyaviy hisobotlarida xayriya hisoblari qayd etilmagan.
«Bunday miqyosdagi ochiq moliyaviy qoidabuzarlik amaldagi prezidentning saylovdan chetlashtirilishiga olib kelishi kerak edi», - deya ta’kidlaydi Golos tergovi.
Rossiya qonunchiligiga ko‘ra, hokimiyatni boshqarayotgan shaxs o‘z saylovoldi kampaniyasini faqat rasmiy saylov hisobidan moliyalashi mumkin. Agar nomzod ushbu qoidani buzsa va tashqi manbadan 20 million rubldan (250 ming dollar) ko‘proq mablag‘ sarflasa, qonun ularni poygadan chetlashtirishni talab qiladi.
"2018 yilgi prezidentlik saylovlarini moliyalashtirish «Perm viloyati — olg‘a! Yangi davr» jamg‘arma mablag‘lari hisobidan bo‘lishi kerak. Ushbu loyiha bo‘yicha shartnomalar amalda bajarilmadi; pul olib qo‘yildi va siyosiy strateglarning maoshlari, kanvaserlarga to‘lovlar va boshqa kampaniya tadbirlariga sarflandi", deyiladi maqolada.
«Golos» hamraisi Stanislav Andreychuk guruh tergovida Putin kampaniyasi boshqa mintaqalarda ham xuddi shunday sxemalardan foydalanganini ta’kidladi. Agar bu mablag‘larni yo‘naltirish bo‘yicha operasiyalar ko‘lami Permdagi bilan solishtirish mumkin bo‘lsa, deydi u, Andreychukning so‘zlariga ko‘ra, bu Putinning 2018 yilgi saylov kampaniyasi uchun sarflangan xarajatlarning yarmidan ko‘pi yashirin bo‘lganidan dalolat beradi.
“Oddiy sharoitlarda Permdagi sud jarayoni siyosiy zilzila keltirib chiqargan bo‘lardi: parlament tekshiruvi boshlangan, FQB va Tergov qo‘mitasi boshqa mintaqalardagi o‘nlab shunga o‘xshash fondlarni tekshirishni boshlagan bo‘lardi, prezident iste’foga chiqishi mumkin edi va jiddiy o‘zgartirishlar qabul qilingan bo‘lardi", dedi Andreychuk .
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Саудия Арабистони чемпионатида тўпурарлик маҳоратини намойиш қилиб келаётган “Ан-Наср” ҳужумчиси Криштиану Роналду футболдан ташқари маиший муаммоларга эътибор қаратишига тўғри келмоқда.
Украина жанубида рус қўшинлари тактикасини ўзгартирди - кичик гуруҳлар ўрнига улар катта ҳужум бўлинмаларидан фойдалана бошлади, дея хабар қилди Украина Мудофаа кучлари.
Демократик партия, “Беш юлдуз ҳаракати” ва “Яшиллар ва чап қанот альянси” каби мухолифат партиялари 1967 йил чегаралари асосида Фаластинни расман тан олишни, Исроилни қоралашни, зудлик билан ўт очишни тўхтатишни ва Тель-Авивга қурол етказиб беришга эмбарго жорий этишни талаб қилмоқда.
Малдив президенти Муҳаммад Муиззу иммиграция қонунига Исроил паспортига эга бўлган шахсларнинг мамлакатга киришини тақиқловчи тузатишни ратификация қилди. Бу Исроилнинг Ғазо секторидаги ҳаракатларига норозилик сифатида қилинган.
18 март куни Исроил Ғазога ҳужумларини қайта бошлади. Ўшандан бери 500 минг фаластинлик ўз уйларини тарк этишга мажбур бўлди. Бу ҳақда БМТнинг гуманитар масалаларни мувофиқлаштириш бошқармаси маълум қилди, деб ёзади Anadolu.
Қурол юқори частотали радио тўлқинлар орқали дронларнинг ичидаги муҳим электрон қисмларни ишдан чиқаради ёки шикастлайди, бу эса уларнинг қулашига ёки носоз ишлашига олиб келади.
Москва худди Киев каби тўлиқ сулҳни қабул қилиши керак , деди Финляндия президенти Александр Стубб . Бу ҳақда у Х ижтимоий тармоғидаги саҳифасида ёзган.
АҚШ президенти Доналд Трамп Россия байроғи остида сузувчи ёки бошқа йўл билан Россия Федерацияси билан боғлиқ бўлган кемаларни АҚШ портларига қабул қилиш тақиқини яна бир йилга узайтирди.
МАГАТЕ бош директори Рафаэл Гросси 16 апрель куни Теҳронга ташрифи арафасида Франциянинг Le Monde газетасига берган интервьюсида Эроннинг ядро қуролига эга бўлишдан узоқ эмаслигини маълум қилди.
"Биз ва бутун дунё Украинани тиклашда ёрдам берамиз. Лекин биз энди шунчаки соддалик билан ёрдам бермаймиз. Бошқалар Украинани тиклашда пул ишлаётган вақтда Польша шунчаки ҳамжиҳатлик учун ёрдам бермайди.
АҚШнинг Гренландияни сотиб олиш бўйича дастлабки таклифи 2,2 миллиард доллар атрофида бўлиши мумкин, деб ёзади Newsweek журнали ўз ҳисоб-китобларига таяниб.
Россия Украина шаҳарларини бомбардимон қилишни бас қилмаётган экан, унга қарши санкцияларни янада кучайтириш керак. Душанба куни Люксембургда учрашган Европа Иттифоқи ташқи ишлар вазирлари ана шундай хулосага келишди.
Украинанинг собиқ президенти Петр Порошенко амалдаги Украина президенти Владимир Зеленскийни "ҳокимиятни ўзбошимчалик билан эгаллаш"да ва ҳарбий ҳолатдан давлатда "авторитар тузумни мустаҳкамлаш" учун фойдаланишда айблади.
2025 йил 13 апрель куни Туркия ОАВ ва ижтимоий тармоқларда Ўзбекистон фуқароси ўз турмуш ўртоғини иқтисодий муаммолар сабабли ўлдиргани ҳақида хабарлар тарқалди.
Бу ҳақда Доминикан Республикаси ички ишлар вазири Фариде Рафул матбуот анжумани чоғида маълум қилди, унинг ёзуви Диарио Либре нашри блогида Х ижтимоий тармоғида эълон қилинди.
Бу ҳақда Канада бош вазири Марк Карни Квебек провинциясига ташрифи чоғида журналистларга маълум қилди, унинг чиқиши миллий телеканаллар орқали намойиш этилди .
Ҳусийлар назоратидаги Соғлиқни сақлаш вазирлиги араб ва ислом халқларини, шунингдек, инсон ҳуқуқлари ташкилотларини мазкур ҳужумларга қарши норозилик билдириш ва эътироз билдиришга чақирди.
Украина президенти Владимир Зеленский Европа Иттифоқи давлатлари раҳбарларини 9 май куни - Москвада анъанавий равишда ҳарбий парад ўтказиладиган кунда Киевга ташриф буюришга чорлади.
Суд ҳукмига кўра, судланувчи М.А. ЖКнинг 97-моддаси 2-қисмининг “а,в,ж” бандларида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилди ва унга нисбатан фавқулодда жазо чораси - умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди.
13 апрель куни Мўғулистоннинг Юқумли касалликлар миллий тадқиқот маркази мамлакатда тасдиқланган ҳолатларнинг умумий сони 506 нафарга етганини маълум қилди.
Россия қуролли кучлари Украинага НАТО давлатлари томонидан етказиб берилган танкларни юқори самарадорлик ва тезлик билан йўқ қилмоқда, деб ёзади National Security Journal бу ҳақда .
АҚШ президенти Доналд Трамп Федерал реестрда эълон қилинган ҳужжатга кўра, Россиянинг ҳаракатлари муносабати билан 2021 йил апрелида эълон қилинган фавқулодда ҳолат режимини яна бир йилга узайтиришга қарор қилди.