25 martdan 29 martgacha Sankt-Peterburg sudlari chet el fuqarolarini Rossiyadan majburiy chiqarib yuborish bo‘yicha bir necha yuzlab qarorlar chiqardi. Bu haqda shahar sudlari qo‘shma matbuot xizmati rahbari Darya Lebedeva ma’lum qildi.
Ushbu davrda sudlarga migrasiya qonunchiligiga rioya qilmaslik yuzasidan 584 ta ma’muriy huquqbuzarlik to‘g‘risidagi ishlar kelib tushgan.
Sudlar tomonidan 515 ta ish ko‘rib chiqilgan. Natijada sudlar 418 nafar xorijlikni Xorijiy fuqarolarni vaqtincha saqlash markazlariga (SVSIG) jo‘natish va keyin ularni Rossiyadan chiqarib yuborish haqida qaror qabul qilgan. Yana 48 kishi jarima to‘lashi va Rossiyani mustaqil ravishda tark etishi kerak.
«Zarur hollarda barcha ishlar tarjimonlar ishtirokida ko‘rib chiqildi. Migrantlarning huquqlari sudlar tomonidan to‘liq hurmat qilindi», deb qo‘shimcha qildi Lebedeva.
29 mart kuni «Perviy otdel» inson huquqlari guruhi Sankt-Peterburgda huquq-tartibot idoralari Rossiyada qolish huquqiga ega bo‘lmagan xorijiy fuqarolarni aniqlash va deportasiya qilish bo‘yicha «Antimigrant» keng ko‘lamli operasiya o‘tkazayotgani haqida xabar berdi. Ayrim xorijliklarning manfaatlarini himoya qilgan advokatlardan biri yotoqxona va xonadonlarda reydlar o‘tkazilayotgani, maxsus hibsxonalar to‘lib qolganini aytdi. Unga ko‘ra, migrantlar Rossiyadan ommaviy ravishda chiqarib yuborilmoqda.
Eslatib o‘tamiz, 22 mart kuni «Krokus Siti Xoll» binosida yuz bergan terrorchilik hujumidan keyin 4 nafar tojikistonlik gumondor qo‘lga olingan edi. Shundan so‘ng, Rossiyada noqonuniy migrantlarga qarshi reydlar kuchaytirildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Саудия Арабистони Профессионал лигасининг 32-туридан ўрин олган учрашувда биринчи ўринда бораётган “Ан-Наср” энг яқин таъқибчиси “Ал-Ҳилол”ни қабул қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Worldometer портали томонидан эълон қилинган мамлакатларнинг сувдан фойдаланиш индексига кўра, Марказий Осиё мамлакатлари дунёда сувдан фойдаланиш бўйича энг юқори кўрсаткичлардан бирини намоён этмоқда ва бунда асосий юк қишлоқ хўжалиги ҳамда ирригация тизимлари ҳиссасига тўғри келади.
Ҳар йили ўтказиладиган “Women in Tech 2026” саммити Африканинг энг йирик технологик хабларидан бири ҳисобланган Кейптаун шаҳрида (Жанубий Африка Республикаси) бўлиб ўтди. Бу галги тадбир дунёнинг 60 мамлакатидан 700 дан ортиқ иштирокчини, хусусан, халқаро ташкилотлар, технологик компаниялар, давлат сектори, стартап-экотизимлар ва “Women in Tech” глобал ҳамжамияти вакилларини бирлаштирди.
Ўзбекистон тарихида илк бор йирик халқаро акциядорлик битими амалга оширилди — “Ўзбекистон Республикаси Миллий инвестиция жамғармаси” АЖ (UzNIF) ўз акцияларини Лондон ва Тошкент фонд биржаларида оммавий савдога чиқарди.
Украина Олий аксилкоррупция суди Президент офисининг собиқ раҳбари Андрей Ермакни қамоққа олиш ҳақида қарор чиқарди. Суд жараёнида унинг фолбин билан маслаҳатлашгани ҳақида ҳам сўз борди.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.