Kunlarning birida do‘stimning uyiga mehmon bo‘lib bordim, suhbat qurib o‘tirgan edik chamasi to‘rt yoshlik bolasi kelib uning bo‘yniga osilib, ota bugun biz jannatda bir qasr qurmadikku dedi. Men xato eshitdim deb o‘yladim. U yana shu gapini takrorladi. Qolgan farzandlari kelib ukalari aytgan gapni takrorlashdi. Shunda men hayratda qoldim va kuzattim. Do‘stim menga farzandalarim bilan qanday qilib jannatda qasr qurishimizni ko‘rishni xohlaysanmi dedi. Men esa albatta xohlayman dedim. Shunda ular jamlanib o‘tirishdida, Ixlos surasini 10 marta o‘qishdi. Tugagach farzandlar alhamdulillah bugun biz jannatda bir qasr qurdik deb xursand bo‘lishdi.
So‘ng do‘stim farzandlaridan u qasrda nima bo‘lishini xohlaysizlar deb so‘radi. Bolalar bizni xursand qiladigan ko‘p narsalar bo‘lishligini xohlaymiz dedilar. Do‘stim ularga La havla vala quvvata illaa billah ni aytdi, ular ham bu duoni takrorlashdi.
Do‘stim yana bolalariga savol berdi. Qiyomatda Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamni ko‘rishni va U zotning havzlaridan suv ichishni xohlaysizlarmi? dedi. Ular ha deyishdi. Shunda do‘stim ularga tashahhuddan keyin o‘qiladigan Allohumma solli ’ala Muhammad va ’alaa aali Muhammad ni o‘qib berdi, farzandalari esa takrorlashdi.
So‘ng bolalar xursand bo‘lib, biri dars qilishga, biri o‘yinini davom ettirishga yana biri ishini tugatish uchun tarqaldilar.
Men esa do‘stimning farzandlariga Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning sunnatlarini bu shaklda o‘rgatganligidan juda hayratlanib, men ham farzandlarimga shu shaklda o‘rgatsam bo‘lar ekan deya, uyga qaytdim.
Aziz do‘stim sizning ham bu tarbiya shaklini aziz farzandalaringizga o‘rgatish imkoningiz bor.
Manba: azon.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Қирғизистон меҳнат муҳожирлари учун полисларни расмийлаштиришдан бош тортгани учун Россияга қарши ЕОИИ судига даъво аризаси киритди, деб хабар берди Жогорку Кенешнинг меҳнат, соғлиқни сақлаш, аёллар ва ижтимоий масалалар қўмитаси йиғилишида.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Бир кун аввал Россия ТИВ раҳбари Сергей Лавров Россия БМТга Донбасс, Новороссия ва Қрим халқларининг Гренландия сингари ўз-ўзини идора этиш ҳуқуқини тан олиш ҳақида сўров юборганини маълум қилганди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.