Bu haqda Birlashgan Millatlar Tashkilotining Jahon oziq-ovqat dasturi (WFP) o‘zining X ijtimoiy tarmog‘idagi sahifasida ma’lum qildi.
"Isroil qamali tufayli ochlikdan aziyat chekayotgan odamlar to‘dasi BMT Jahon oziq-ovqat dasturining Deyr al-Balah shahridagi omboriga bostirib kirdi. Hodisa natijasida ikki kishi halok bo‘ldi, bir nechta odam yaralandi. G‘azoda oziq-ovqat va boshqa yordam yetkazilishi to‘xtagan 80 kunlik to‘liq blokadadan so‘ng gumanitar ehtiyojlar nazoratdan chiqib ketdi", deyiladi tashkilot bayonotida.
BMT gumanitar tashkilotlar uchun G‘azo sektoriga xavfsiz va to‘sqinliksiz kirish imkoniyatini darhol ta’minlashga chaqirdi.
Bunga javoban, bir kun oldin Isroil mudofaa armiyasi (SAXAL) mintaqadagi gumanitar inqiroz uchun BMTning o‘zini ayblagan edi. SAXAL ma’lumotiga ko‘ra, 400 ta gumanitar yordam ortilgan yuk mashinasi G‘azoda BMT tomonidan taqsimlanishini kutib turibdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.
АҚШ президенти Доналд Трамп маъмурияти Лос Анжелес шаҳрига 2000 нафар Миллий гвардия аскарларини юборишга қарор қилди. Намойишлар янада шиддатли тус олмоқда.
Хитойда HKU5-CoV-2 деб номланган янги вирус қайд этилди. Ҳозирча у фақат кўршапалаклар орасида тарқалмоқда, бироқ штаммлардан бири инсонларга юқиши мумкинлиги аниқланган.
Германия канцлери Фридрих Мерц АҚШ Конгрессидаги айрим сенаторларни Россиянинг қайта ҳарбий қуролланиш ҳаракатларини тушунмасликда айблади. Унинг фикрича, улар Москва томонидан олиб борилаётган тайёргарлик кўламини ҳақиқий таҳдид сифатида қабул қилмаяпти.
Янги қонунга кўра, бундай ҳуқуқбузарлик учун:
▪️жисмоний шахсларга — 50 минг рублгача (8,1 млн сўм),
▪️мансабдорларга — 200 минг рублгача (32 млн сўм),
▪️компанияларга — 500 минг рублгача (81 млн сўм) жарима солинади.