Yamanning hutiylar harakati Qo‘shma Shtatlarni 15-martdan beri Yaman hududiga 1712 marta zarba berganlikda aybladi.Bu haqda harakat nazoratidagi “Al-Masirah” telekanali ma’lum qildi va tegishli infografikani chop etdi.
Bayonotga ko‘ra, Qo‘shma Shtatlar ballistik, qanotli va gipertovushli raketalar, shuningdek, uchuvchisiz uchish apparatlaridan foydalangan. Bunga javoban hutiylar 253 ta raketa va uchuvchisiz samolyotlardan foydalangan holda 130 ta operasiya o‘tkazganliklarini ma’lum qilishdi.
Telekanal ma’lumotlariga ko‘ra, Vashington ushbu operasiyalarda Garri Truman va Karl Vinson samolyot tashuvchi kemalaridan birinchi marta foydalangan . Husiylar sakkizta MQ-9 uchuvchisiz samolyoti va bitta F360 razvedka samolyotini urib tushirib, AQSh kuchlariga "jiddiy zarar" yetkazganini da’vo qilmoqda. Xabar qilinishicha, F-18 qiruvchi samolyotlari va yashirin samolyotlar ham Yaman havo hududini tark etishga majbur bo‘lgan.
Bundan tashqari, Truman samolyot tashuvchi kemasiga 24 ta zarba berilgani, uni Qizil dengiz shimoliga chekinishga majbur qilgani, Karl Vinson esa mintaqaga qo‘shimcha kuch sifatida yuborilgani aytilgan. Husiylarning hisob-kitoblariga ko‘ra, operasiyadan AQShga yetkazilgan zarar 3 milliard dollardan oshgan.
AQShning Isroilni qo‘llab-quvvatlagan zarbalariga qaramay, Huci rasmiylari Isroil nishonlariga, jumladan Ben Gurion ayeroporti va Nevatim havo bazasiga qarshi “sifatli operasiyalar” o‘tkazilganini da’vo qilishdi.
6-may kuni Ummon tashqi ishlar vaziri Badr al-Busaydiy AQSh va hutiylar o‘rtasida o‘t ochishni to‘xtatishni e’lon qildi, bu esa Qizil dengiz va Bob al-Mandeb bo‘g‘ozidagi o‘zaro hujumlarga barham beradi.
AQSh prezidenti Donald Tramp bu gapni tasdiqladi: "Husiylar bizga endi jang qilishni istamasliklarini aytishdi. Biz ularning qarorini hurmat qilamiz va bombardimon qilishni to‘xtatamiz. Ular taslim bo‘lishdi va endi kemalarni portlatmaslikka va’da berishdi", deb yozdi u.
Isroilning KAN telekanali xabar berishicha, Trampning bayonoti Isroil rasmiylarida “shok”ga sabab bo‘lgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.