NATO G‘arbiy Bolqondagi harbiy ishtiroki darajasini qayta ko‘rib chiqmoqda va Kosovodagi kontingentini oshirish imkoniyatini o‘rganmoqda, dedi NATO bosh kotibi Yens Stoltenberg 20 noyabr, dushanba kuni Prishtinadagi matbuot anjumanida. «Biz hozirda vaziyat nazoratdan chiqib ketmasligi va Kosovoda yoki butun mintaqada yana bir shiddatli mojaroga olib kelmasligi uchun qo‘shinlar mavjudligini doimiy asosda oshirish kerakmi yoki yo‘qmi, shu masalani ko‘rib chiqyapmiz», — dedi Stoltenberg.
Kosovoda barqarorlikni ta’minlash uchun mas’ul bo‘lgan NATO boshchiligidagi xalqaro kuchlar (KFOR) 1999 yildan beri faoliyat yuritib keladi va unda 27 mamlakatdan 4500 dan ortiq askar bor, deb eslatadi Reuters. Joriy yilning oktyabr oyida mintaqada vaziyat keskinlashgani ortidan NATO Kosovoga 200 ga yaqin qo‘shimcha askar jo‘natgan.
Kosovodagi mojaroning kuchayishi
Kosovoning 1,8 million aholisi katta qismi etnik albanlardir. Mamlakatda 120 ming serb ham yashaydi, asosan shimolda. 2008 yilda Kosovo bir tomonlama ravishda Serbiyadan mustaqilligini e’lon qildi. Uni 100 dan ortiq davlatlar tan olgan. Serbiya ular ichiga kirmagan va hali ham o‘zining sobiq viloyatini qaytarib olishga harakat qilmoqda.
Kosovo shimolida yashovchi 50 mingga yaqin serb Prishtina institutlarini tan olmaydi va Belgradni o‘z poytaxti deb biladi, deya qayd etadi Reuters. Shu asosda mintaqada muntazam ravishda nizolar kelib chiqadi. Sentyabr oyida Kosovo hukumati polisiya Kosovoning Banska qishlog‘iga bostirib kirgan va serb pravoslav monastirida to‘siq o‘rnatgan 30 nafar qurolli serb bilan to‘qnashganini bildirgan edi. Uch hujumchi va bir polisiyachi halok bo‘lgan.
Mojaro 2022 yilda Prishtina Serbiyaga kelgan fuqarolar uchun vaqtinchalik hujjatlar joriy etishga qaror qilgani va serb ozchiligidan eski serb avtoraqamlarini mahalliy raqamlarga o‘zgartirishni talab qilgandan so‘ng avj oldi. Kosovo serblari norozilik sifatida barrikadalar o‘rnatdi, shundan so‘ng Kosovo hukumati yangi qoidalarni joriy etishni keyinga qoldirdi. Shunga qaramay, to‘qnashuvlar muntazam ravishda takrorlanyapti.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.