Rossiya Davlat Dumasi Moskva va mintaqadagi muhojirlarga geolokasiya ma’lumotlarini Ichki ishlar vazirligi bilan bo‘lishishni buyurdi, aks holda ularning Rossiyada bo‘lishi taqiqlanishi mumkin.
20-may kuni Rossiya Davlat dumasi tezlashtirilgan tartibda, ikkinchi va uchinchi o‘qishda Moskva va Moskva viloyatidagi mehnat muhojirlari o‘z geolokasiyasini hokimiyatga topshirishni talab qiluvchi qonunni qabul qildi. Hujjatda 2025-yil 1-sentyabrdan boshlab xorijiy fuqarolarning joylashuvini kuzatish bo‘yicha to‘rt yillik eksperiment yo‘lga qo‘yilishi ko‘zda tutilgan.
Qonunga ko‘ra, migrantlar maxsus mobil ilovani o‘rnatishi va Ichki ishlar vazirligi xodimlarining harakat ma’lumotlaridan foydalanishiga rozilik berishi kerak bo‘ladi. Joy o‘zgargan taqdirda, ular bu haqda hokimiyatni xabardor qilishlari shart. Agar uch kun ichida migrantdan geolokasiya ma’lumotlari olinmasa, u nazorat ostidagi shaxslar reestriga kiritilishi mumkin - aslida unga Rossiya hududida bo‘lish taqiqlanadi.
Qoidalar nafaqat mehnat muhojirlariga, balki Moskva yoki Moskva viloyatida 90 kundan ortiq qolgan barcha xorijliklarga ham tegishli. Istisno - diplomatlar, ularning oila a’zolari va Belarus fuqarolari. Tajriba 2029-yilda yakunlangach, rasmiylar amaliyotni mamlakatning boshqa hududlariga ham yoyishi mumkin.
Dastlab, hujjat bir vaqtning o‘zida ikkita hududda bitta patent bo‘yicha ishlashga ruxsat berish haqida gapirgan, ammo ikkinchi o‘qishda qonun loyihasi sezilarli darajada qayta ko‘rib chiqilgan va geolokasiyani nazorat qilish qoidalari bilan to‘ldirilgan.
Qonunning qabul qilinishi Rossiyada mehnat migrasiyasi sohasidagi siyosatning keskinlashuvi fonida amalga oshirilmoqda. 2024 yildan beri rasmiylar kuzatuvni kuchaytirdi, polisiya reydlarini kuchaytirdi va migrasiya yozuvlarini buzganlikda ayblangan mansabdor shaxslarga qarshi jinoiy ish ochdi.
Rus maktablari ham ona tili darajasida rus tilini bilmaydigan muhojirlarning farzandlarini qabul qilishni rad etishni boshladi.
Rossiya Tergov qo‘mitasi rahbari Aleksandr Bastrikin seshanba kuni mehnat muhojirlari o‘rtasida jinoyatlar ko‘payganini ma’lum qildi, biroq aniq ma’lumotlar keltirmadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.