Qirg‘iziston prezidenti Sadir Japarov mamlakat aholisiga murojaat qilib, hukumat elektr energiyasi narxini oshirishga majbur bo‘layotganini ma’lum qildi.
Unga ko‘ra, 2023 yil may oyidan boshlab mamlakatda aholi uchun elektr energiyasi narxi 30 foizga oshib, 1 kVt/soat uchun 0,77 somdan 1 somga (taqriban 100 so‘mdan 130 so‘mga) yetadi.
“Sovet paytida bizda ortig‘i bilan elektroenergiya ishlab chiqarilar va biz uni qo‘shni davlatlarga eksport qilardik. Mustaqillik yillarida, afsuski, birorta ham gidroelektrstansiya qurilmadi.
Aholimiz soni bir yarim barobarga oshdi. Qurilishlar miqdori bir necha barobarga ko‘paydi. Agar 1991 yilda elektr energiyasi iste’moli 9 mlrd bo‘lgan bo‘lsa, bugungi kunda bu 16 milliardni tashkil etmoqda.
Yuqori quvvatdagi transformatorlar va yuqori kuchlanishli liniyalar ham yangilanmadi. Elektr uskunalarining eskirganlik darajasi 80 foizdan yuqori. Bu inshootlar ittifoq paytida qurilgan va haligacha ishlayapti.
Shu bilan birga, energetika sohasining qarzi 137 mlrd somni tashkil etmoqda. Qo‘pol qilib aytganda, mahalliy energetika chalajon ahvolda”, – deya yozdi Japarov Facebook'dagi sahifasida e’lon qilgan murojaatida.
Qirg‘iziston prezidentiga ko‘ra, oxirgi 15 yildan buyon mamlakat qishki vaqtda qo‘shnilaridan 3 mlrd kVt/soat elektr energiyasini 3 somdan import qilib, aholiga 0,77 tiyindan sotib kelgan.
Japarov o‘tgan yili tog‘-kon sanoati uchun mo‘ljallangan tarif qariyb 5 som, davlat korxonalari uchun esa 3 som 40 tiyin etib belgilangani, lekin aholi uchun tariflar 0,77 tiyin bo‘lib o‘zgarmay qolganini ta’kidlagan.
U qattiq sovuq sabab mamlakatga energiyaga bo‘lgan talab oshib ketgani, ayni kunlarda ro‘y berayotgan uzilishlar yirik avariyalarning oldini olish uchun ko‘rilayotgan majburiy chora ekani, aks holda butun Markaziy Osiyo birlashgan energiya tizimida avariya yuzaga kelib, 2022 yil 25 yanvarda bo‘lgani kabi blekaut takrorlanishi mumkinligini bildirgan.
“Oddiy tilda aytganda, eski va yaroqsiz avtomobilni kapital ta’mirlagandek, davlat ham uskunalarning eskiligiga qaramay, o‘z professionallari yordamida qishga yaxshi tayyorgralik ko‘rdi.
Xudo xohlasa, biz qishdan yaxshi chiqib olamiz. Alohida noqulayliklar bo‘lgan bo‘lsa, aholidan uzr so‘rayman”, – degan Qirg‘iziston rahbari.
U yuqoridagilardan kelib chiqib aholi uchun elektr energiyasi tarifi may oyidan boshlab 0,77 tiyindan 1 so‘mgacha oshirilayotganini ma’lum qilgan.
Qayd etish lozim, qattiq sovuq kunlarida Qirg‘iziston To‘xtagul GESini ishlatishiga to‘g‘ri kelgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дональд Трамп Европа Иттифоқи ҳисобидан Украинага қўшимча Patriot ҳимоя тизимларини жўнатишни ваъда қилди ҳамда Владимир Путинни ҳужумларни кучайтиришда айблади.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.