Project Syndicate ta’kidlashicha, geosiyosiy qarama-qarshiliklar xalqaro savdo dinamikasiga tobora kuchli ta’sir ko‘rsatayotgan bir paytda, Hindiston strategik avtonomiyasini mustahkamlash uchun import qilinadigan energiya resurslariga bog‘liqlikni qisqartirishi zarur.
Agar so‘nggi iqtisodiy rivojlanish davrida Hindiston va Xitoyning umumiy energiya iste’molida import ulushini ko‘rib chiqsak, Hindiston nafaqat tashqi ta’minotga kuchli darajada bog‘liq ekani, balki bu bog‘liqlik 1990 yildagi 10 foizdan 2023 yilga kelib 35 foizdan ortiq darajagacha oshgani yaqqol ko‘rinadi. Qiyos uchun, Xitoy ham energiya importiga tayanadi, ammo o‘xshash rivojlanish bosqichlarida bu bog‘liqlik Hindistonga nisbatan pastroq bo‘lgan.
Bir variant — uglevodorodlarga investisiyalarni oshirish, xuddi AQShda Donald Tramp prezidentligi davrida qilingani kabi. Ammo muqobil yo‘l — Xitoy yondashuvini qabul qilib, qayta tiklanuvchi energiya manbalariga asoslangan elektro-davlatga aylanishdir. Bu variantning ko‘plab afzalliklari mavjud. Quyosh va shamol energiyasi aksariyat mamlakatlar, ayniqsa Hindiston uchun ham keng imkoniyatlarga ega. Ushbu manbalardan kengroq foydalanish nafaqat importga bog‘liqlikni kamaytiradi, balki kelajak tarmoqlari va texnologiyalarini qo‘llab-quvvatlash uchun hal qiluvchi ahamiyatga ega bo‘lgan elektrifikasiya jarayonini ham tezlashtiradi.
Qayta tiklanuvchi energiya manbalariga o‘tish neftga bog‘liqlikni texnologik bog‘liqlikka almashtirish xavfini tug‘diradi, chunki Xitoy quyosh panellari ishlab chiqarishining 80 foizdan ortig‘ini nazorat qiladi va akkumulyatorlar ta’minot zanjirlarida ustunlikka ega. Biroq bu o‘tishning ikkinchi sababini ham ko‘rsatadi: arzon elektr energiyasi Hindiston uchun sanoat ishlab chiqarishini qayta tiklashda hal qiluvchi ahamiyatga ega. Sanoat rivoji elektr energiyasi qimmatligi bilan cheklangan — uning narxi zarur darajadan ikki barobar yuqori va raqobatchi mamlakatlardagidan ham taxminan ikki barobar qimmat bo‘lgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
"Манчестер Сити"нинг YouTube канали 2024/25 йилги мавсум давомида Ўзбекистондан 26 миллион марта кўрилди — бу барча мамлакатлар орасида тўртинчи энг юқори кўрсаткичдир.
Агар Украина президенти Владимир Зеленский можарони ҳал қилиш бўйича АҚШ шартларига рози бўлмаса, унга нисбатан гумон қилинувчи сифатида айблов эълон қилиниши мумкин, деб хабар бермоқда «Страна.ua».
Россиянинг Оттавадаги элчиси Олег Степанов RIA Novosti’га берган интервьюсида, муносабатлар «одатдагидек» тикланиши учун Канада Россияга қарши «гуноҳлари» учун тавба қилиши кераклигини айтди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг қўпол хатти-ҳаракатлари — ожизлик ва жон таслим қилиш белгисидир, деб баёнот берди Олий Рада собиқ депутати Спиридон Килинкаров «Вести.ру» нашрига.
Бугунги рақамли дунёда хавфсизлик — энг олий вазифа. Видеода Telegram мессенжери орқали амалга оширилаётган янги турдаги киберфирибгарлик ва ундан ҳимояланиш йўллари ҳақида батафсил маълумот берилган.
Еврокомиссия ва Ғарбий Болқон давлатлари ўртасида ҳайдовчиларнинг ЕИга кириш-чиқиш тизими билан боғлиқ муаммоларини ҳал этиш бўйича тузилган ишчи гуруҳ муҳокамалари давом этмоқда.
Reuters хабарига кўра, Италия ташқи ишлар вазири Антонио Таяни Римда ўтказилган матбуот анжуманида мамлакат Ғазо ва бошқа Фаластин ҳудудларида янги полиция кучларини ўқитишга тайёр эканини айтди.
Ҳиндистоннинг Ражастан штатининг Бҳивади шаҳридаги кимёвий заводда содир бўлган ёнғинда камида етти киши тириклайин ёниб кетди. Ҳиндистон оммавий ахборот воситалари бу ҳақда хабар бермоқда.
1926 йили Баку шаҳрида ўтказилган Биринчи Туркологлар Қурултойи тарихи ва тақдири муштарак, бир тилда сўзлашувчи халқларнинг ХХ асрдаги илмий ва маданий ҳаётида алоҳида ўрин тутган муҳим воқеа бўлди. Бу йил мазкур қурултой ўтказилганига тўлиқ бир аср бўлди. Ушбу муҳим илмий йиғилишнинг мазмуни ва аҳамиятини баҳолаш мақсадида махсус давра суҳбати ташкил этилди.
The Washington Post маълумотига кўра, АҚШ Марказий разведка бошқармаси (МРБ) ва Пентагон Норвегияда “Гавана синдроми” билан боғлиқ махфий қурилмани текширган.
13 февраль куни Тошкент шаҳридаги 31-мактаб ва “Oxbridge” халқаро мактаби ўқувчилари, шунингдек, Фарғона вилояти ёш экологлар ҳаракати аъзолари, ёш эко-фаоллар Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитасига ташриф буюрди.
АҚШ президенти Donald Trump Украинадаги можарони ҳал этиш бўйича музокаралардан воз кечмайди. Бу фикрни сиёсатшунос, Инновацион ривожланиш институти Геосиёсий тадқиқотлар маркази директори Дмитрий Родионов билдирди.
Туркия ва Ҳиндистон давлатларида ишлаб чиқарилган “Дюспаталин”, “Новомикс”, “Гальвус МЕТ” каби 87 турдаги дори воситалари ашёвий далил сифатида расмийлаштирилиб олинди