Germaniyalik yarim himoyachi Mesut O‘zil jurnalistlarga bergan intervyusida sportchilik faoliyatining boshidanoq ibodatsiz maydonga tushmasligini tan oldi.
"Men musulmonman. Qur’on oyatlarini o‘qiyman. Men shuningdek, Allohdan jamoamiz yaxshi o‘yin ko‘rsatishini va hamma sog‘-salomat bo‘lishini so‘rayman", - deydi Mesut O‘zil deb yozadi O‘zbekiston musulmonlari idorasi matbuot xizmati.
O‘zil "Fenerbaxche" futbolchisi sifatida tanishtirildi. Matbuot anjumanida yarim himoyachi har doim o‘zini "Fenerbaxche"ning bir qismi deb hisoblashini va bolaligidanoq ushbu klubda o‘ynashni orzu qilganini aytib o‘tdi. Futbolchi Turkiya klubida 67-raqam ostida to‘p suradi.
O‘zil endi Germaniya terma jamoasida o‘ynash niyatida emasligini aytdi. Uning qarori tomoshabinlarda olqishlarga sazovor bo‘ldi.
"Terma jamoaga qaytishga tayyormanmi? Men o‘z yo‘limga boraman va hech qachon ortga qaytmayman. Shunday qilib, yo‘q. Terma jamoaga barcha yaxshi tilaklarimni bildiraman, ammo u yerda hech qachon o‘ynamayman", - deydi O‘zil.
Mesut O‘zil ilgari 2014 jahon chempioni va 2010 jahon chempionati bronza medali sovrindori bo‘ldi va 2012 va 2016 Yevropa chempionatida bronza medalini qo‘lga kiritdi. Germaniya terma jamoasida o‘ynagan etnik turk hisoblanadi.
Islam.ru ma’lumotlariga ko‘ra, yarim himoyachining Turkiya Prezidenti Rajab Toyyib Erdo‘g‘on bilan birgalikdagi surati sabab nemis jamoatchiligi tanqididan so‘ng "irqchi va adolatsiz muomala" ni his qilayotganini aytib, "Bundestim"ni tark etdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Украина президенти Владимир Зеленский мудофаа вазири Рустем Умеров кўплаб асирлар алмашинувидан сўнг Россия вакили Владимир Мединский билан алоқада бўлганини, бироқ Украина Москва ваъда қилган "меморандум"ни олмаганини айтди.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.