Dunyoning hech bir burchagida Google haqida eshitmagan inson bo‘lmasa kerak. Xo‘sh, uning yaratilish tarixi qanday bo‘lgan?
Google tarixi 1995 yilda uning asoschilari Larri Peyj va Sergey Brinning uchrashuvi bilan boshlangan. O‘sha paytda Larri Stenford universitetida Ph.D. talabasi bo‘lgan, Sergey esa shu universitetga o‘qishga kirishga harakat qilayotgan edi. Ular 1996 yilda ish boshlagach, o‘zlarining ilk qidiruv tizimlarini BackRub deb nomlashgan edi. Larri ofisda qator bir qancha magistrlar, Shon Anderson, Tamara Munzner va Lukas Pereyralar bilan birga o‘tirardi. 1997 yilda ular qidiruv tizimi uchun yangi nomlarni muhokama qilishadi
Shon va Larri turli nomlarni saralayotgan paytda Shon ko‘p xonali maxsus raqamlardan biri – googolplex’ni taklif qiladi. Larri esa bu nomni og‘zaki tarzda qisqartirib, googol (birning orqasida yuzta nol bor son) deb ataydi. Kompyuter yonida o‘tirgan Shon esa bu nomni domen uchun qidiruvga berayotganda adashib Google deb yozadi va kompyuter oynasi Google’ning band qilinmaganini ko‘rsatadi. Garchi xato yozilgan bo‘lsa-da, Larriga bu nom juda yoqadi va mashhur qidiruv tizimining nomi shu tarzda atala boshlanadi. Shunday qilib Google 1997 yil 15 sentyabrda ro‘yxatdan o‘tadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Шу билан бирга, тарифларни пасайтириш бўйича 90 кунлик муддат 14 августда тугаши, агар бошқа музокаралар ўтказилмаса, АҚШнинг Хитой товарларига божлари 30 фоиздан 145 фоизга кўтарилади.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.