Evropada islomofobiya individual holatlardan chiqib, ijtimoiy muammoga aylanib bormoqda. Turkiya-Germaniya universiteti dosenti, “Islomofobiya bo‘yicha Yevropa hisoboti” muharriri Enes Bayraklining so‘zlariga ko‘ra, ilgari mahalliy darajada qo‘llanilgan hijobga nisbatan taqiqlar hozirda ko‘plab Yevropa davlatlarida milliy darajada joriy etilmoqda.
Bayrakli va Villiam & Mari professori Farid Hafez tomonidan tayyorlangan hisobot 28 davlatda musulmonlarga nisbatan irqchilik va diskriminasiyani tahlil qilgan. Hisobotga ko‘ra:
2023 yilda musulmonlarning 47 foizi irqchilikka duch kelgan, bu 2016 yildagi 39 foizdan ortiq.
Diniy liboslarga nisbatan taqiqlar odatiy holga aylanib, hijob va boshqa urf-odatlarga qarshi cheklovlar institusional darajada qo‘llanilmoqda.
Avstriya (71%), Germaniya (68%) va Finlyandiya (63%) musulmonlarga nisbatan diskriminasiya eng yuqori darajada qayd etilgan davlatlardir.
Bayraklining ta’kidlashicha, G‘azodagi urush Yevropadagi musulmonlar yig‘ilishlari va so‘z erkinligi kabi asosiy huquqlarni cheklash uchun bahona bo‘lib xizmat qilmoqda. Hukumatlar islomofobiyani ochiq tan olmaslikni afzal ko‘rib, “yumshoq” terminlardan foydalanmoqda.
BMT 15 martni Xalqaro islomofobiyaga qarshi kurash kuni deb e’lon qilganiga qaramay, 2023 yilda hech bir Yevropa davlati bu kunni nishonlamagan. Yevropa davlatlari islomofobiyaga qarshi qonuniy choralar ko‘rishda sustkashlik lik qilmoqda.
Evropada islomofobiyaning ijtimoiylashuvi musulmonlarning ta’lim, bandlik va ijtimoiy hayotdagi ishtirokiga jiddiy ta’sir ko‘rsatmoqda. Muammoning global darajada tan olinishi va unga qarshi qat’iy choralar ko‘rilishi inson huquqlarini himoya qilish yo‘lida muhim qadam bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Супер яримўрта вазн тоифасида WBA чемпиони Теренс Кроуфорд яна бир бор ушбу йўналишдаги собиқ жаҳон чемпиони Исроил Мадримов билан бўлган жангини эслади.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.