Evropaning yetti mamlakati parlamenti vakillari AQSh rahbariyatiga murojaat qilib, "Kreml tomonidan bosim va aldovlarga berilmaslik" hamda "Rossiyadan kelayotgan global tahdid qarshisida haqiqiy liderlikni namoyish etish"ga chaqirishdi.
Boltiqbo‘yi davlatlari, Fransiya, Chexiya, Buyuk Britaniya va Ukraina parlamentlari deputatlari shuningdek, Ukrainani Yevropa Ittifoqi va NATO'ga tezroq qabul qilish, Rossiyaning muzlatilgan aktivlarini Kiyev foydasiga musodara qilishni va Vladimir Putin hamda "uning barcha sheriklarini" harbiy jinoyatlar uchun javobgarlikka tortishni talab qilishdi.
"Biz 1938 yil Myunxenda yo‘l qo‘yilgan xatolarni takrorlamasligimiz kerak. Harbiy jinoyatchi Putin bilan muzokaralar o‘tkazish samarasiz. Uning asosiy maqsadi — bizning ittifoqchimiz, Qo‘shma Shtatlarni zaiflashtirish va tahqirlash", deyiladi hujjatda.
Ma’lumot uchun, 1938 yil 30 sentyabrda Myunxenda Buyuk Britaniya Bosh vaziri Nevill Chemberlen, Fransiya bosh vaziri Eduard Dalad’e, Benito Mussolini va Adolf Gitler Sudet mintaqasini Germaniyaga qo‘shib berish to‘g‘risida kelishuv imzolashgan edi. Chexoslovakiya rasmiylari bu marosimga taklif etilmagan edi. G‘arb tarixchilarining ko‘pchiligi fikricha, o‘shanda Buyuk Britaniya va Fransiya siyosatchilari butun Yevropani qamrab olishi mumkin bo‘lgan urushdan qo‘rqib, “yumshatish siyosati”ni olib borgan va Gitler Chexoslovakiyaning bir qismini olgach, tinchlanadi deb umid qilishgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Истанбулда Украина билан ўтказилган музокарада Россия ўзининг асосий талабларини маълум қилди. Бу ҳақда Россия делегацияси вакили Владимир Мединский маълум қилди, деб хабар беради Clash Report.
Украина президенти Владимир Зеленский ўз сиёсати билан Украинага жиддий зарар етказди. Бу унинг ишига Пентагон раҳбарининг собиқ маслаҳатчиси Дуглас МакГрегор томонидан берилган баҳо .
Ижтимоий тармоқларда Сурхондарё вилоятида етиштирилган қовун маҳсулотларида гўёки нитрат миқдори меъёрдан ортиқ экани ва уни истеъмол қилган фуқаролар заҳарланаётгани ҳақида хабарлар тарқалди.
Исроил армияси ўзини ҳимоя қилиш доирасида Ғазо секторидаги амалиётини кенгайтирмоқда, бироқ гаровга олинганларни озод қилиш бўйича келишувга эришилса, “ҳаракатларини тузатишга” тайёр.
Давлат хавфсизлик хизматининг Тошкент вилояти бўйича бошқармаси ходимлари томонидан ички ишлар органлари билан ҳамкорликда синтетик гиёҳвандлик воситалари айланмасига чек қўйишга қаратилган тезкор тадбир ўтказилди.
Кёдо агентлиги хабарига кўра, бўш турган лавозимга аҳоли орасида машҳур бўлган ёш сиёсатчи, собиқ бош вазир Жуничиро Коидзумининг ўғли Синдзиро Коидзуми тайинланади.
“Репорт” нинг хабар беришича , ташкилот сайтидаги овоз бериш жараёнининг транслятсиясига кўра, йиғилишда қатнашган 124 нафар иштирокчи давлат келишувни ёқлаб, 0 нафари қарши овоз берган. 11 давлат, жумладан Исроил, Эрон, Италия, Полша, Россия ва Словакия бетараф қолди. Шартномани маъқуллаш учун 83 овознинг кўпчилик овози керак эди.
“Репорт” нинг хабар беришича , армия матбуот хизмати баёнотига кўра, “Темир излар” 401-зирҳли бригадасининг жанговар муҳандислик батальонида хизмат қилган 22 ёшли сержант Ёзеф Еҳуда Хирак ҳалок бўлган.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.