Evropa Ittifoqi institutlarining 66 mingga yaqin xodimlari aprel oyidan boshlab yana bir marta ish haqini oshiradilar. Bu 2022-yil boshidan beri ettinchi marta. Bu safar ular ish haqining 1,2 foizi miqdorida 2024 yil uchun qo‘shimcha to‘lovning “qoldiqlarini” oladilar (qo‘shimcha to‘lovning asosiy qismi – 7,3 foizi allaqachon to‘langan).
"Evokratlar" uchun eng kam asosiy ish haqi ham oshadi - soliqqa tortilmaydigan imtiyozlarni hisobga olmagan holda ham u 3361 evrodan 3645 evrogacha ko‘tariladi. Maksimal ish haqi 23 262 yevrodan 25 229 yevroga oshadi.
O‘sishdan Yevropa Komissiyasi a’zolari ham foyda ko‘radi. Komissiya prezidenti Ursula fon der Lyayenning asosiy maoshi 2700 yevrodan oshib, oyiga 34800 yevroni tashkil qiladi. Yevropa komissarlari 28 400 evro atrofida - avvalgidan 2 200 evro ko‘proq oladi.
Evropa Ittifoqi rasmiylari ish haqini mutlaqo noaniq formula bo‘yicha oladi. Nazariy jihatdan hisob-kitoblar Bryussel va Lyuksemburgdagi inflyasiya darajasini, shuningdek, Yevropa Ittifoqiga a’zo davlatlarning davlat xizmatidagi ish haqi dinamikasini hisobga oladi. Odatda ish haqi yiliga bir marta oshiriladi, ammo so‘nggi yillarda yuqori inflyasiya tufayli bu o‘zgardi va endi maoshlar har 6 oyda oshirilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.